Ne može se ne primetiti da se sve više ljudi trudi da kilažu održavaju na optimalnom nivou. Ali uprkos tome, odnosno usled takvih životnih navika sve češće se javlja gojaznost kod pojedinaca.

U većini slučajeva ljudi tek kada se susretnu sa nekim oboljenjem ili nelagodom bilo kakve vrste, počnu da razmišljaju o tome šta sve mogu da promene u svojim životnim navikama.

Vrlo su oprečna mišljenja stručnjaka o tome da li bi trebalo da doručak bude jači u odnosu na ostale obroke ili bi ga čak trebalo preskočiti.

Nije to sada izmišljeno, ali je činjenica da se mnogo više o zdravom načinu ishrane govori u novije vreme. Tačnije tek u toku nekoliko poslednjih decenija.

Kada kažemo zdrava hrana većina ljudi obično pomisli na grickalice iz prodavnica zdrave hrane koje su većinom jako nezdrave i sadrže sastojke koji se često nalaze u nezdravim grickalicama i brzoj hrani.

Na ovo pitanje je teško izgovoriti ali je jednostavnije ako uzmemo u obzir činjenicu da je veoma mali procenat zdrave hrane koji se mogu danas naći u prodavnicama zdrave hrane zapravo zdrav.

Naša zemlja po pitanju 100% zdrave hrane stoji veoma slabo. Proizvodnja apsolutno organske hrane bez dodataka veštačkih tvorevina odvija se na svega 0.03% obradive površine i uglavnom su to domaćinstva koji hranu uzgajaju za sopstvene potrebe.

Kada govorimo o zdravoj ishrani i organskoj ishrani to su dve zasebne kategorije, iako je organska ishrana i zdrava, pod pojmom zdrave ishrane se misli na ishranu bogatu voćem i povrćem, mesom i proizvodima bez dodatih šećera.