Bezbednost opreme u dečijim igraonicama

Igrališta bi trebalo da budu bezbedna mesta gde deca - i roditelji - ne moraju da brinu o bezbednosnim problemima koje predstavlja mesto ili oprema za igru. Ali deca koja koriste neispravnu opremu za igralištu izložena su velikoj opasnosti. Njihova bezbednost može se povećati pomoću nekih jednostavnih i zdravih strategija.

Prema najnovijim istraživanjima igraonice i igrališta nisu toliko bezbedna mesta za decu. Svake godine nekoliko desetina hiljada dece završi kod doktora zbog povreda koje dobije na igralištu ili igraonici. Nekada je slučaj da se dete samo povredi svojom nepažnjom a nekada se dešava da oprema u igraonici ili na igralištu nije bezbedna, zastarela i nije prošla adekvatnu kontrolu.

Istraživanja pokazuju da su devojčice te koje se češće povrede na igralištu nego dečaci,a uzrast koji je najviše podložan povredama su deca od 5-9 godina.

U našoj zemlji ne postoje nadležna lica koja proveravaju ispravnost opreme u igraonicama niti ona podleže proveri. Proizvođaču je ostavljeno da on sam uloži u kvalitet opreme i da je učini bezbednom po svom nahođenju.

Najopasnijom od svih sprava u igraonicama je ljuljaška koja je glavni krivac za sve padove i lomljenje nogu i ruku, zbog preterane želje dece da se ljuljaju visoko i u tome izgube kontrolu,te veoma lako ispadnu iz nje ukoliko ispadnu iz ispravnog položaja.

Tvrde površine, kao što su asfalt, beton i crna ploča, nikada nisu sigurne. Zemlja i trava takođe mogu biti nebezbedni, jer vremenom one mogu biti manje otporne da neutralizuju dečiji pad.

Prihvatljiviji površinski materijali su drvene iverice, seckana guma, šljunak, pesak i sigurnosne gumene prostirke. Od ovih opcija, gumene prostirke i iverice za drvo omogućavaju najbolju dostupnost za invalidska kolica. Ipak mi oni ponekad nisu od pomoći kada su padovi u pitanju

Zato je kompletnu podlogu potrebno dodatno zaštititi kako bi se svaki pad neutralizovao i onemogućila bilo kakva povreda . Određene strukture igrališta, poput ljuljaški i tobogana, mogu zahtevati još veći zaštitu.

Površinena igralištu bi trebale biti bez nečistoća, zemlje, peska, trunčica od grana i slično kako se deca ne bi povredila prilikom spuštanja sa tobogana npr. Voda takođe može biti opasna, osle kišnih dana ostatak vode i kišnice može izazvati proklizavanje što može dovesti do pada ili proklizavanja noge.

Igrališta treba održavati kako bi se uklonili opasni ostaci, poput slomljenog stakla, granja i upletenog metala, koji mogu povrediti dijete ako padne na njih.

Takođe delovi igraonica ili igrališta moraju biti razdvojeni,a za neke delove opreme kao što su ljuljaške ili tobogan neophodno je puno praznog prostora okolo, kao se druga deca ne bi povredila ako šetaju pored.

Bebi deo mora biti jasno odvojen od ostatka igrališta, jer ne bi trebalo da se starija deca mešaju sa bebama koje lako mogu gurnuti tokom igre.

Trebalo bi dobro pregledati sve površine na igralištu ili u igraonicu koje ne smeju biti hrapave ili sadržati oštre ivice, kukice ili da neki deo viri iznad na koji bi neko dete moglo da se ubode ili povredi.

Na kraju najvažnija preventive je da pazite na svoje dete i predupredite povredu.

Ne gubite dete iz vida dok ste u igraonici ili igralištu, pazite da ne gurne drugo dete ili da prebrzo trči ili se na bilo koji način ponaša rizično.