Hortikultura Beograd

Znate li sta je Hortikultura? Verovatno ne postoji nijedan čovek na svetu koji ne voli cveće i ne uživa u njegovoj lepoti. Razlika među ljudima je u tome što neki od njih vole da svoje vreme provode u gajenju cveća, dok se drugi zadovoljavaju samo u promatranju savrešenih boja i oblika.

Na početku našeg teksta, možemo da definišemo pojam hortikulture. U pitanju je umetnost, ili drugačije kazano - veština ili nauka o gajenju cveća, ukrasnog drveća i žbunja, voća i povrća a posebno u vrtovima ili na plantažama.

Hortikultura - iskustva

Hortikulturu možemo definisati i kao jednu granu poljoprivrede, koja se bavi gajenjem biljaka koje ljudi dalje koriste za medicinske potrebe, ishranu ili zbog estetskih vrednosti. Spomenimo utilitarnu, koja označava proizvodnju jestivih biljaka, ali i ornamentalnu hortikulturu koja znači proizvodnju ukrasnih biljaka.

U daljem tekstu bavićemo se pejzažnom hortikulturom.

Pejzažna hortikultura

Kada kažemo hortikultura, mislimo na veštinu osmišljavanja projekta, kao i njegove implementacije na terenu. Sve to podrazumeva sadnju drveća, cveća, žbunja, kao i travnjaka na delu zemljišta kako bi ono bilo estetski dopadljivije.

Ne bi trebalo posebno naglašavati koliko je zapravo bitno zelenilo u jednom ogromnom gradu, koji je zatrpan oblakoderima i prepun izduvnih gasova. U naseljima, drveće i žbunje imaju poseban značaj zbog svog oblika, građe i životnih osobina, i kao takvi predstavljaju nezamenljive elemente prirode.

Sve što smo naveli, doprinosi melioraciji životne sredine, odnosno, popravljanju fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta.

Savremeni čovek je skoro u potpunosti izgubio kontakt sa prirodom, i živeći u neboderima okružen je betonom. Zbog toga svaki dašak prirode predstavlja pravo okrepljenje, jer sve više osećamo potrebu da uživamo u zelenilu i da budemo njime okruženi.

Pejzažna hortikultura se upravo bavi korišćenjem biljaka da bi se oplemenio prostor u kome živimo i radimo. Zelene površine imaju mnogo svojih dobrih strana, kao što su smanjenje visokih temperatura vazduha, povećanje stepena njegove vlažnosti, regulisanje jačine i brzine vetra... Pored svega što smo naveli, poznato je da zelenilo pročišćava vazduh, koji je u svakom gradu veoma zagađen. Postoji i takozvani „gradski šum", koga zelene površine ublažavaju i smanjuju, čineći jednu prijatnu oazu.

Pejzažna hortikultura - iskustva

Kada je reč o pejzažnoj arhitekturi, govorimo o oblikovanju pejzaža. To može biti mali urbani vrt, otvoreni prostori u čitavom gradu, izgrađeni ili prirodni predeli. U tom smislu, potrebno je isplanirati predeo; projektovati javne parkove, rekreativne zelene površine, porodične vrtove; izvesti radove na uređenju zelenih površina; i na kraju, održavati zelene površine.

Primera radi, ako imate veliku površinu ispred kuće, koju želite da pretvorite u savršen travnjak, za to je potrebno dosta znanja i umeća. Da bi se postigli očekivani rezultati, neophodno je pratiti određene savete i uputstva. Na primer, trava se sadi u proleće ili na jesen, jer će na taj način travnjak biti najlepši. Bitno je znati i kada se koriste sredstva za kontrolu korova.

Hortikultura - cena proizvodnje i prodaje sadnica:

Koliko ćete novca izdvojiti da biste dobili savršene zelene površine, zavisi od više faktora (površina zemljišta, izbor sadnica i slično), pa je najbolje da se informišete kod preduzeća koja se bave ovom vrstom delatnosti.

*Radi preciznih informacija predlažemo da kontaktirate firme koje su oglašene ispod našeg teksta.