Na osnovu čega se određuje cena notarskih usluga?

Cenovnik notarski usluga definisan je od strane nadležnog ministarstva, odnosno ministra pravde, zaduženog za donošenje uredbi koje regulišu oblast prava čiji je javno beležništvo neizostavan deo. On je unapred određen, objavljen u Službenom glasniku i naziva se Javnobeležnička tarifa.

Šta je Javnobeležnika tarifa?

Javnobeležničkom tarifom utvrđuje se tzv. nagrada za rad javnog beležnika i naknada troškova nastalih u vezi sa obavljanjem posla, odnosno način za utvrđivanje vrednosti pomenutog posla i troškova. Prilikom obračunavanja ove dve materijalne stavke, Tarifa predviđa da se uzmu u obzir sve radnje koje prethode ili su neophodne za njegovo izvršenje. Tu se ubraja i savetovanje sa strankama, tumačenje spisa i drugo. Pri tom, notar je tamo gde postoje različite mogućnosti za obavljanje nekog posla, po zakonu dužan da vas obavesti o najpovoljnijoj opciji za vas i ukoliko je moguće postupi po njoj.

Notari imaju obavezu da svoje usluge naplaćuju isključivo po ovoj Tarifi. To znači da ne smeju cenovnik ni u kom slučaju da formiraju samostalno niti u svoju koristi niti na svoju štetu, već isključivo onako kako to predviđa zakon, odnosno Javnobeležnička tarifa. Za eventualna odstupanja od Tarife, bez obzira da li su svoje usluge naplaćivali skuplje ili jeftnije, predviđene su sankcije, pa čak i oduzimanje dozvole za rad.

Kriterijumi za određivanje cena, odnosno nagrade za rad i naknade troškova svrstani su u tri osnovne kategorije:

• prema vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje
• u fiksnom iznosu
• prema utrošenom vremenu za pripremu i obavljanje radnje, odnosno posla.

Prilikom sastavljanja javnobeležničkih zapisa i obavljanja drugih notarskih poslova kod kojih postoji način utvrđivanja vrednosti, kao što je promet nekretninama, automobilima i slično, osnov za formiranje cene usluge je tržišna vrednost. Izuzetno, ako tržišna vrednost ne postoji, notar može samostalno da je odredi uz pozivanje na javno dostupne izvore (Poreska uprava i drugo).

U nekim slučajevima postoje fiksne naknade koje su precizno određene i javno dostupne, dok u drugim slučajevima, gde nije moguće odrediti tržišnu vrednost, niti posao spada u neku od oblasti uređenih fiksnim tarifiranjem, cenu određuje utrošeno vreme, na koje utiče i proces savetovanja, sastavljanja spisa, proveru dokumentacije i čak potreba za izlaskom na teren.

Svi navedeni faktori određeni aktuelnom Tarifom definisani su brojem bodova koji će biti u nekom odnosu sa drugim vrednostima, gde jedan bod iznosi 150 din, bez PDV-a. Primera radi, za vrednost pravnog posla koji notar obavlja koja ne prelazi 600.000 dinara, broj bodova je 60, dok za vrednosti između 10 i 14 miliona dinara on iznosi 280 bodova.