Šta treba da znate o viljuškarima?

Jedno od najčešćih sredstava, koje se koristi za pretovar jesu viljuškari. Vrlo često se u upotrebi mog usresti viljuškari sa različitim dizalicama, ali i takozvani trakasti transporteri.

Postoje pravila o upravljanju ovim mašinama, a ona u osnovi podrazumevaju da to tri operatera treba da postoje na jednoj mašini, na prvom mestu.

Inače u celom svetu postoji čak oko 20 kompanija, koje se smatraju vodećim u proizvodnji ovih pretovarnih sredstava.

Naziv su viljuškari dobili upravo zbog svojih osnovnih karakteristika. Naime, na ramu za spuštanje i podizanje tereta se nalazi i takozvani zahvatni uređaj, koji ima oblik viljuške.

Ipak, postoje i viljuškari čija je zahvatna naprava nešto drugačijeg oblika, a primarno u skladu sa teretom koji treba da bude prenet.

Interesantna je informacija da je na području Sjedinjenih Američkih Država 1927. godine zvanično napravljen prvi viljuškar. I od tada se viljuškari proizvode širom sveta.

Zvanična definicija ovih mašina jeste da su one mobilne i da se koriste za transport komadnih tereta, koji su uglavnom veći. Koriste se viljuškari za transport manjih komadnih tereta i to na paletama, kao i za transport rasutog tereta, kada se teret podiže u korpama ili u sanducima.

Postoje različite vrste viljuškara, ali i pravila, koja moraju svi operateri poštovati, kada budu koristili ove mašine.

Značajne su prednosti koje imaju viljuškari i ogledaju se prvenstveno u neverovatno velikoj sposobnosti manevrisanja teretom, ali i u lakoj prilagodljivost i svim promenama, do kojih može da dođe u okviru određenog procesa. A kao i svaka mašina, tako isto i viljuškari imaju svoje mane. Na prvom mestu je mana ta što postoji nedostatak osoba, koje će njima upravljati, odnosno manjak kvalifikovanog personala.

Drugi nedostatak, koji je inače izuzetno važan jeste da je stabilnost ovih mašina u određenim situacijama ne tako dobra. Zapravo je prilično loš odnos između težine viljuškara i nosivosti, a taj odnosi je dva prema jedan.