LEGALIZACIJA/Ozakonjenje: Uputstva i dokumentaPod terminom legalizacija, odnosno ozakonjenje objekata podrazumeva se naknadno izdavanje Građevinske ili Upotrebne Dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez Građevinske Dozvole, kao i objekte izgrađene na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, ali na kojima je, prilikom izvođenja radova, odstupljeno od izdate dozvole, odnosno odobrenja. Prema Zakonu o ozakonjenju građevinskih objekata, usvojenim dana 20. novembra 2015. godine, uvedene su novine, olakšice i obaveze za proces legalizacije - ozakonjenja građevinskih objekata na teritoriji Republike Srbije. Zakon je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Za razliku od prethodnih, Zakon omogućuje legalizaciju, tj ozakonjenje građevinskih objekata izgrađenih i posle 2013. godine, dok objekti, koji su bez građevinske dozvole završeni i prijavljeni u prethodnim rokovima, tj do 11. septembra 2009. godine ostaju u procesu legalizacije, a za koje su vlasnici u zakonskom roku podneli zahteve, bez dodatnih prijava.Jedinice lokalnih samouprava će biti dužne da u roku od 30 dana odgovore na zahteve za legalizaciju građanima sa obrazloženjem da li je ili nije moguća legalizacija predmetnog objekta. Do sada su podneti zahtevi za legalizaciju oko 900.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima čak i preko 1, 7 miliona objekata neupisanih u katastar. Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona utvrditi kriterijume za određivanje visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja. Ustavni sud je proglasio neustavnim deo prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na proces legalizacije, pa ubuduće neće Država određivati cenu legalizacije već nadležne lokalne samouprave. Gradovi i nadležne Opštine će moći da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta, stana u stambenom ili stambeno-poslovnom objektu, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešava svoje stambeno pitanje, ali samo ako vlasnik, odnosno članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje. Ovim procesom legalizacije neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost funkcionisanja objekta, zatim objekti koji su izgrađeni na površinama javne namene ili na područjima sa zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, odnosno oni koji su suprotni nekom već izrađenom pravosnažnom planskom dokumentu. Zahtev za legalizaciju/ozakonjenje sadrži: - Naslovnu stranu (koju je propisalo Ministarstcvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, - snimak izvedenog stanja predmetnog objekta, - Izjavu odgovornog projektanta/odgovornog izvođača radova, - Izjavu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje, - elaborat geodetskih radova, - grafičke priloge - projekat izvedenog objekta, urađenim u tri primerka- fotografije predmetnog objekta. Prethodni Zakon o legalizaciji koji je usvojen 2013. godine je stavljen van snage. Investitori nelegalnih objekata koji NE TREBA da podnesu obaveštenje su oni koji: su već podneli zahtev za legalizaciju;su podneli zahtev u Katastru po tzv. „Veljinom“ zakonu;imaju objekat izgrađen pre 1968. godine;imaju Građevinsku Dozvolu za objekat, ali nisu dobili Upotrebnu Dozvolu;imaju upotebnu dozvolu, ali nisu predali na uknjižbu.Obrazloženje zašto NE TREBA da podnose obaveštenje: ako su već podneli zahtev za legalizaciju – postupak legalizacije prelazi odmah u postupak ozakonjenja;ako su podneli zahtev u Katastru po tzv. „Veljinom“ zakonu – zahtev prelazi odmah u postupak ozakonjenja;imaju objekat izgrađen pre 1968. godine – ti objekti su legalni, nema potrebe da se ozakonjuju;imaju Građevinsku Dozvolu za objekat, nisu odstupili od Glavnog Projekta po kome je objekat izgrađen, ali nisu dobili Upotrebnu Dozvolu – podnose zahtev za izdavanje Upotrebne Dozvole (Tehnički Prijem objekta) u redovnom postupku;imaju Upotebnu Dozvolu, ali nisu predali dokumentaciju na Uknjižbu – predaju Zahtev za uknjižbu u službi Katastra. Cene i visine Taksi za proces ozakonjenja/legalizacije građevinskih objekata: Vlasnici koji su već u podneli u prethodnom periodu zahtev za legalizaciju, kao i oni koji će to tek učiniti, plaćaće samo fiksnu taksu koja za stambene objekte do 100 kvadratnih metara iznosi 5.000 dinara, a do 200 kvadrata 15.000, one do 300 kvadrata 20.000, a preko toga 50.000dinara. Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata je 250.000, za objekt od 500 do 1.000 kvadrata ona je 500.000, a za one do 1.500 kvadratnih metara miliona dinara. Pored ove fiksne takse, građani koji ozakonjuju objekte treba da pribave samo dva dokumenta: Izveštaj zatečenog stanja objekta sa elaboratom geodetskih radova, kao i potrebne dokaze o pravu svojine. Za sva potrebna dopunska objašnjenjavezana za potrebnu dokumentaciju ili detaljeobratite se našem timu profesionalaca, koji će Vam izaći u susretsa svim potrebnim savetima i informacijama. KAZNENE ODREDBE Član 42. Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 40). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 43. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno licekoje je izradilo izveštaj, ako u izveštaj unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta. Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Član 44. Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako: 1) ne izda rešenje o ozakonjenju u propisanom roku; 2) izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu; 3) ne dostavi građevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje. Član 45. Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni građevinski inspektor ako: 1) ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata u propisanom roku; 2) ne donese rešenje o rušenju objektau propisanom roku. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Član 46. Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant, odgovorni izvođač radova ili preduzetnik ako unese netačne podatke u izveštaj ili ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta. Prijavu za prekršaj iz stava 1. ovog člana podnosi ovlašćeno lice nadležnog organa.
