Psihosomatska oboljenja

Psihosomatska oboljenja

Psihosomatska oboljenja su bolesti koje nastaju kao rezultat psihičkih faktora u čovekovom životu. Prema savremenim shvatanjima, postoji nekoliko osnovnih uzroka koji dovode do pojave psihosomatskih oboljenja. Prvi uzrok su učestale jake emocije koje osoba doživljava. Na primer, bes i strah mogu izazvati visok krvni pritisak i poremećaje u radu srca. Dugotrajna strepnja može dovesti do pojačanog lučenja želudačne kiseline i razvoja čira na želucu.

Drugi uzrok je tip konflikta koji prevladava u ličnosti. Na primer, situacija u kojoj dominantan i agresivan šef kinji potčinjenog službenika, a ovaj nema hrabrosti da izrazi svoje neslaganje, može dovesti do dugotrajnog potiskivanja sukoba. To može izazvati osećanje niže vrednosti, napetost i trajnu strepnju, što može rezultirati psihosomatskom bolešću.

Treći uzrok je tip ličnosti. Određeni tipovi ličnosti su skloniji psihosomatskim oboljenjima od drugih. Na primer, savremeni tip poslovnog čoveka koji je ambiciozan, disciplinovan i spreman na odricanje radi postizanja ciljeva svog preduzeća, sklon je oboljenjima srca i krvnih sudova. Određene profesije su takođe izložene većem stresu, što povećava rizik od razvoja psihosomatskih oboljenja.

Medicinski stručnjaci veruju da postoji i četvrti faktor koji doprinosi razvoju psihosomatskih bolesti, a to je slabost određenog organa. Organizam "popušta" na mestu gde je najmanje otporan, što određuje gde će se bolest manifestovati. Ipak, čini se da je psihički faktor dominantan u nastanku psihosomatskih oboljenja.

Psihosomatska oboljenja mogu izazvati različite emocionalne konflikte i smetnje u funkciji unutrašnjih organa. Kod nekih ljudi se razvijaju neuroze, koje takođe mogu uticati na telesne funkcije. Individualna konstitucija igra važnu ulogu u tome da li će se razviti neurotska reakcija ili psihosomatska bolest.

Dugotrajna anksioznost, nedostatak ljubavi i poštovanja, agresivnost, osećanje krivice, preterana ambicioznost i osećanje manje vrednosti su emocionalna stanja koja najviše pogoduju razvoju psihosomatskih oboljenja. Takođe, ne ispunjene potrebe, stresne situacije i neprekidno samodokazivanje mogu doprineti njihovom nastanku. Anksioznost je sve prisutnija i dovodi do fizioloških promena i oštećenja organizma.

U lečenju psihosomatskih oboljenja, osim farmakoterapije, primenjuju se i psihoterapijski postupci. Razne tehnike kao što su autogeni trening, biofidbek, joga, sistematska desenzitizacija i transceditalna meditacija su se pokazale korisnim u rešavanju unutrašnjih konflikata i poremećaja ličnosti kod pacijenata. Posebno se ističe meditacija, koja je efikasna u prevenciji i redukciji stresa, kao i u terapiji psihosomatskih bolesti. Ona pruža prirodnu relaksaciju bez štetnih efekata na organizam.