Zavisni odnosi

Zavisni odnosi

Zavisni odnosi znače da smo uspostavili takav odnos s nekom osobom da, ako dođe do sukoba sa njom, nismo funkcionalni u drugim aspektima života. Takođe, to znači da neprestano nastojimo da udovoljimo toj nama važnoj osobi, stavljajući svoje želje i potrebe u drugi plan. Nepoštovanje prema sebi vremenom rezultira nepoštovanjem od strane drugih. Ljudi koji razvijaju zavisne odnose često iracionalno veruju da moraju zadobiti odobravanje njima značajnih osoba i misle da se na osnovu svakog njihovog postupka može zaključiti kakvi su kao osobe. Oni se trude da udovolje drugima umesto sebi. U osnovi takvog ponašanja je strah od odbacivanja i neprihvatanja.
Nekada je uverenje da moramo biti prihvaćeni od svih važnih osoba u našem životu bilo izraženije, kod žena, kao posledica društvenih poruka o ulozi žene koje su internalizovane tokom socijalizacije u našoj kulturi. Žene su često smatrale da nisu ostvarene bez partnera. One koje su usvojile ovo uverenje nisu asertivno tražile ispunjenje svojih želja, već su pasivno prihvatale ono što ne žele u partnerskim odnosima., iz straha da ne budu odbačene.
Danas je ovo uverenje podjednako prisutno kod muškaraca i žena. Zavisni odnosi se mogu razvijati u partnerstvu, roditeljstvu i prijateljstvu. U partnerskim odnosima, to znači da se jedan partner trudi da održava odnos, dok se drugi pasivno povlači i ne ulaže. U roditeljstvu, roditelji preterano štite decu i stavljanju njihove potrebe ispred svojih. U prijateljstvu, jedna osoba ulaže trud dok druga samo prima.
Zašto je teško napustiti zavisne odnose?
Ljudi skloni zavisnim odnosima teško donose odluku o prekidu veze čak i kad znaju da veza nije funkcionalna. Oni i kada prekinu vezu nisu emocionalno slobodni.
Možda se prepoznate u nekim od sledećih znakova:
•Često kontaktirate bivšeg partnera putem poruka, poziva ili mejlova
•Tražite informacije o bivšem partneru na društvenim mrežama ili od zajedničkih prijatelja
•Provodite mnogo vremena razmišljajući o bivšem partneru i analizirajući situaciju
•Spremni ste da pomognete bivšem partneru ako zatreba
•Maštate o mogućem pomirenju ili se koncentrišete samo na pozitivne aspekte veze
•Osećate ljubomoru ako bivši partner započne novu vezu
•Namerno izazivate krize kako biste privukli pažnju bivšeg partnera
•Imate poteškoće postavljanja granica kada se bivši partner javi
Neki od najčešćih znakova zavisnih odnosa uključuju nisko samopouzdanje, strah od napuštanja, nedostatak poverenja, slabe granice, potrebu za kontrolom, anksioznost i opsesivne misli.
Osobe koje se trude da udovolje drugima, često gube sebe u odnosima i osećaju se nepotpuno bez partnera ili prijatelja. Zapostavljaju svoje hobije, ciljeve i prijatelje, umesto toga se usredsređuju na ono što je partneru važno. Nakon prekida, osećaju se usamljeno i besmisleno, kao da su izgubili deo sebe.
Zavisnički tipovi ličnosti mere svoju vrednost na osnovu toga koliko brinu i služe drugima. Kada ne igraju ulogu spasioca, osećaju se manje vrednim. Zbog toga osećaju grižu savesti i krivicu ako ne pomažu drugima. Često se bore da postave granice i kažu "ne", a potrebe drugih postavljaju ispred svojih potreba.
Osobe koje razvijaju zavisne odnose imaju jaku potrebu za potvrdom vrednosti od strane drugih. Zbog toga ostaju u disfunkcionalnim odnosima kako bi se osećale voljenima i važnima. Teško im je da okončaju vezu ili da budu sami jer se osećaju nesigurno i nevoljeno bez spoljnje potvrde.
Zavisni odnosi mogu imati opsesivan karakter, budući da je teško emocionalno se distancirati i dopustiti drugima da donose odluke. Zbog toga osobe stalno brinu i pokušavaju da kontrolišu druge kako bi rešile njihove probleme.
Uzroci ovakvog ponašanja često potiču iz detinjstva i rezultat su slike o sebi koja se formirala tokom odrastanja. Nedostatak ljubavi, previše kontrole, emocionalna ucenjivanja, zlostavljanje ili zavisnosti u porodici mogu uticati na razvoj zavisnih odnosa.
Obzirom na kompleksnost porekla i simptoma, tretman zavisnih odnosa takođe je složen. Početno uvođenje medikamentozne terapije može pomoći stabilizaciji opšteg psihičkog stanja. Ipak, ključni deo tretmana je kontinuirana psihoterapija, kako bi se ostvarile dublje i trajnije promene ličnosti. Cilj je da osoba nauči da gradi funkcionalne odnose, da razvije samostalnost i spontanost, fokusira se na svoje potrebe i ciljeve, emocionalno se osnaži, preuzme odgovornost za svoje izbore, osećanja i ponašanje, prestane da bude "spasilac", razvije poverenje u sebe i zdrave odnose koji će podržavati njen dalji emocionalni rast.