Depresija zbog posla - Saveti za oporavak

Depresija zbog posla može biti trenutno ili hronično stanje. Iako su simptomi slični kao i kod drugih vrsta depresije, depresija zbog posla se razlikuje po tome što njen glavni uzrok možemo naći u radnom okruženju pojedinca.

Ovaj tip depresije uslovljen je trenutnom situacijom, određenom promenom ili stalnim stanjem na poslu sa kojim se pojedinac suočava i zato je važno da se simptomi prepoznaju, a uzroci otklone i reše na adekvatan način.

Izbegavanje samog uzroka koji je doveo do depresije u najvećem broju slučajeva nije rešenje, potrebno je problem razložiti na više celina i sagledati kada su naši razlozi za deresiju na poslu objektivni,a kada su odraz našeg psihičkog stanja.

Kod depresije postoji dodatni problem koji otežava razrešenje situacije, a to je neraspoloženje i stres pod kojim se nalazi pojedinac koji pati od depresije. Ovakav pogled na situaciju značajno otežava rešenje situacije i osoba može biti sklona preuveličavanju problema.

Zato je važno da ovaj problem sagledamo iz više uglova kako bismo pronašli adekvatno rešenje. U tome nam često mogu pomoći druga lica, kao što su psihoterapeuti, koji mogu objektivno posmatrati situaciju, ali i osobe koje su direktno deo radnog okruženja koje je problematično za pojedinca.

Koji su simptomi depresije na poslu?

Simptomi depresije na poslu su vrlo slični simptomima koji se javljaju kod drugih tipova depresije, ali glavni simptom je nezadovoljstvo i neraspoloženje kada je u pitanju suočavanje sa poslovnim problemima, odlazak na posao ili bilo koja situacija na poslu koja kod pojedinca izaziva povlačenje u sebe i dodatni stres.

Osobu koja pati od depresije na poslu prepoznaćete po tome što se povlači u sebe i suzdržana je prema kolegama. Kašnjenje na posao, neproduktivno obavljanje radnih zadataka i izbegavanje zadataka, kao i sastanaka i drugih poslovnih aktivnosti je takođe jasan pokazatelj depresije na poslu. Ove simptome često prate i nezainteresovanost, zaboravnost i ravnodušnost.

Svi ovi simptomi, ukoliko se ne koriguju na vreme, vremenom dovode do potpune pasivnosti, pa takav pojedinac utiče i na produktivnost celog tima, ali i radnu atmosferu na poslu. Zbog toga depresija na poslu nije samo lični problem pojedinca, već i čitavog tima, pa je pojedincu potrebna podrška i zajednička pomoć celog tima.

Uzroci koji mogu dovesti do depresije na poslu

Budući da je svaki pojedinac individua za sebe i različito doživljava svet oko sebe, teško je odrediti da li su određeni uzroci glavni krivac depresije na poslu.

Ipak, potrebno je uvažiti subjektivan osećaj pojedinca za situacije  za koje on misli ili realno jesu uzroci depresije na poslu.

Jedan od najvažnijih uzroka jeste sagorevanje na poslu ili čuveni burnout sindrom koji karakteriše duži period preopterećenosti na poslu i rad pod stresnim okolnostima i nemogućnost adekvatnog odmora.

Drugi uzrok može biti toksično okruženje na poslu, koje se manifestuje neodgovarajućim ponašanjem kolega na poslu u vidu ignorisanja, ogovaranja, neprijateljskog ophođenja ili ometanja tokom obavljanja radnih zadataka.

Mobing koji je usko vezan za toksično radno okruženje, karakterišemo kao najčešći uzrok depresije na poslu. Mobing ima mnogo oblika, a zajedničko svim vrstama mobinga je neadekvatno i neprimereno ponašanje najčešće nadređenih prema pojedincu.

Kod pojedinca depresiju na poslu mogu izazvati i osećaj preopterećenosti na poslu, nedovoljna finansijska naknada za uloženi trud i nedostatak pohvala i povratnih informacija tzv.  feedbacka. Da li će i u kojoj meri ovi uzroci razviti depresiju na poslu kod pojedinca, zavisi od same strukture ličnosti svakog pojedinca.

Šta možemo učiniti ako prolazimo kroz depresiju na poslu?

Ono što je veoma važno jeste da se pojedinac, koji prolazi kroz fazu depresije na poslu ne oseća krivim i odbačenim od ostatka okoline, posebno ne od radnog kolektiva. Svakako trebalo bi da pojedinac pođe od sebe i definiše uzroke koji su doveli do depresije, kao  i da osvesti simptome koje oseća kako bi mogao lakše da ih reši.

Razgovor sa psihoterapeutom ponekad je dragocen, jer psihoterapeut može objektivno oceniti situaciju i na pravi način pomoći pojedincu da se izbori sa ovom, sve češćom pojavom.

Ipak, pojedinac mora pre svega razložiti problem na više manjih celina i tako promeniti situaciju- korak po korak.

Promena životnih navika i odmor

Kako bi uspeli da se odvojimo od situacije i objektivnije je sagledamo, potrebno je da uključimo druge aktivnosti  u svoj dnevni raspored. Aktivan i pasivan odmor je veoma važan, zato bi nakon posla pojedinac trebalo da osmisli druge zabavne aktivnosti koje nemaju veze sa poslom, kao i da odvoji vreme kako za pasivni, tako i za aktivni odmor.

Ljudi neretko u ovoj fazi potpuno utonu u posao, pa počnu da izbegavaju sve druge aspekte svog života, što je pogrešno i može depresiju učiniti još težom.

Raščlanite probleme na poslu koji su doveli do depresije

Kako bi efikasno rešili problem, potrebno je definisati koji problem na poslu i konkretne situacije nas čine depresivnim. Da li je to vrsta posla, preopterećnost na poslu, odnosi sa kolegama, nedovoljna finansijska naknada ili sistem vrednosti i rešavati jednu po jednu stavku.

Većina ovih stavki zahteva da se u rešavanje ovog problema uključe i vaše radne kolege i nadređeni. U zavisnosti od prirode problema, razgovarajte sa kolegama i nadređenima, kako biste razložili problem i pronašli zajedničko rešenje.

Možda je adekvatno rešenje promena pozicije u vašoj firmi, finansijska nadoknada ili drugačiji raspored vaših radnih obaveza.

Ukoliko postignete dogovor i nađete kompromisno rešenje, depresija na poslu će postepeno nestati. U slučaju da mislite da ne možete da prevaziđete probleme na trenutnom poslu, možda je vreme da promenite vrstu posla ili radno okruženje. Ponekad pojedinci shvate da sitaucija na poslu nije uzrok njihovog nezadovoljstva, kao što su mislili, pa je u tom slučaju potrebno raditi na sebi uz pomoć odgovarajućih stručnih lica.