Pubertet

Pubertet:

Devojčice mogu sa ponosom da primećuju telesne promene koje ih polako uvode u period ženstvenosti I da budu manje uplašene i da se manje stide svega onoga što se dešava sa njihovim telom. Isto tako dečaci mogu sa ponosom da prodju kroz telesne promene ukoliko ih na vreme roditelji pripreme za to. Za dečake veću ulogu u toj pripremi da prodju kroz taj razvojnmi period bezbolno ima otac kao što za devojčice u toj pripremi veću ulogu igra majka . Pre svega važno je ukazati im na sve to što će se desiti sa njihovim telima, a zatim šta će se dešavati na njihovom emocionalno-socijanom planu, jer se tu dešavaju mnoge promene.

Dečaci i devojčice treba da znaju šta će se dešavati sa suprotnim polom jer će im u protivnom ponašanje suprotnog pola biti čudno. Devojčice pošto malo ranije sazrevaju od dečaka mogu u tom periodu da počnu da izbegavaju druženje sa vršnjacima i da se više interesuju za starije dečake tako da dečaci ukoliko za to nisu pripremljeni osećaće se možda malo odbačenim ili izolovanim u odnosu na devojčice.
Deca su u kognitivnom pogledu dovoljno spremna i sposobna da razumeju te složene koncepte ljubavi I seksualnosti. Ono što bi za njih moglo da bude zbunjujuće jeste to što se suočavaju sa tim da su njihovi roditelji i seksualna bića odnosno da postoji i takva veza izmedju roditelja i da seks ne predstavalja samo aktivnost koja im služi u tom smislu samo za produženje potomstva, za rađanje dece već predstavlja I izvestan oblik zadovoljstva.

Pri tome deca mogu da budu zbunjena zbog toga što svoja saznanja o seksu i ljubavi uglavnom baziraju na razgovorima sa vršnjacima, gledanjem filmova ili možda koristeći internet .Na taj način dobijaju mnogostruke poruke koje su ponekad zbunjujuće, zbog toga što im te vrste informisanja nude ideju da seks može da služi kao jedna vrsta zabave. Ono što bi roditelji trebali da pruže jeste, da je seks jedan vid iskazivanja bliskosti i ljubavi, koji istovremeno sadrži međusobno uvažavanje i poštovanje potreba partnera .Ukoliko sami budu pokazivali u toku svakodnevnih životnih okolnosti međusobnu ljubav I razmenjivali je kroz poglede, reči i međusbne pažnje i kroz iznenađenja koje razmenjuju, deca će od njih naučiti te obrazce komunikacija u kojima se iskazuju ljubav, bliskost, međusobno poverenje i uvažavanje,
a istovremeno i neki elementi komunikacije koji se odnose i na seksualnu komnunikaciju.

Kada možete da razgovarate sa decom?
Treba da koristite svaku priliku, na primer slobodne sate kada ste svi zajedno okupljeni i gledate tv program, onda bi mogli zajedno da komentarisete sadržaje nekakvih ljubavnih scena koje zajedno gledate, polako uvodite decu u sve ono što je bitno i važno kao nekakve vrednosti koje oni nose za ljubav i seksualnost, za tu vrstu razmene među partnerima. Na taj način deci uz slobodno druženje i zajedničko provođenje vremena možete da otvorite nove prostore za saznanja iz te oblasti. Uz ovo, jako je bitno da o tome isto tako možete otvoreno razgovarati sa decom jer se često ustručavate ili čak zaobilazite tu temu, plašeći se na koji način da svojoj deci prestavite te složene koncepte ljubavi i seksualnosti. Nije dobro ukoliko sa decom uopšte ne razgovarate jer tada će deca pomisliti da ih ne razumete i ne uvažavate njihove promene.

Nije korisno držati predavanja deci ili im objašnjavati kako je to bilo nekada u vreme kada su roditelji bili mladi. Najjednostavni način da se deci pomogne da saznaju sve što je potrebno iz oblasti ljubavi I seksualnosti jeste da se dozvoli da se ima otvoren odnos da dete može da postavi Vama, roditeljima pitanja i da se u zajedničnom dijalogu zapravo dodje do zajedničkih konstruktivnih ideja i rešenja. Ono što je tu bitno jeste isto da se u tom period jasno iskazuje potreba dece za većom slobodom i da je potrebno da se porodica organizuje oko tog istovremenog procesa, davanja veće slobode deci. TO još uvek ne znači da deca neće imati ograničenja, već naprotiv da će im se postavljati jasne granice i da će u tom periodu imati veće odgovornosti. U potrazi za sopstvenim identitetom, u potrazi za nekim modelima
u ponašanju i oblačenju, deca često umeju da preteruju ali isto tako umeju da preteruju i u svom
kritičnom stavu prema odraslima, da koriste reči koje su neadekvatne, da vređaju, da psuju. .Roditelji treba da se prema tome postave sa jasnim zabranama i granicama i nikako ne bi bilo korisno da smatraju da to rade sva deca u pubertetu i da to jeste karakteristično za svu decu u pubertetu.