Dečiji psiholog Beograd

Samosaosećajnost i saosećajnost

U prodaji E-book Osnažen roditelj, zadivoljno dete! Teme: 1. Sigurna povezanost izmedju dece i roditelja; 2. Potrebe i želje, kao i postavljanje granicu u odnosu na pravljenje razlike između toga šta je detetova potreba, a šta želja; 3. Emocije. Kako da naučite da oprostite sebi kada se različito osećate, a i da naučite dete da su sva osećanja u redu i da su nam potrebna; 4. Komunikacija u skladu sa uzrastom deteta; 5. Veštine bezbednosti. Kako podržati dete da razvija veštine zaštite od nasilja.

Jedan ispravan način-poslušnost

Igrica Senzitivci

Igrica je namenjene deci starijoj od 3 godine. Sadrži kockicu sa osecanjima i kockicu sa životinjama i namenje su deci najranijer uzrasta za rad sa osećanjima i razvijanju emocionalne inteligencije. Pored toga sadrži igru pamćenja sa 20 poruka koje svako dete treba da čuje i 28 kartica sa porukama za roditelje, čiji je cilj edukovanje, osnaživanje i podrška roditeljima.

Tantrumi kod dece - drugi deo

Šta pomaže?

Tantrumi kod dece

Kako roditelji mogu sprečiti zavisnost od interneta kod dece?

Kako roditelji mogu spreciti zavisnost od interneta kod dece? Sprečavanje zavisnosti od interneta kod dece je izazov koji zahteva pažnju i aktivno učešće roditelja. Evo detaljnijih koraka i saveta o tome kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da razvijaju zdrav odnos prema tehnologiji: Postavljanje jasnih granica: Definišite koliko vremena je dozvoljeno provoditi na internetu svakodnevno, uzimajući u obzir uzrast i potrebe vašeg deteta. Ograničenja treba postaviti za vreme provedeno na video igricama, društvenim mrežama i gledanju video sadržaja. Postavite vreme kada je upotreba uređaja dozvoljena, kao što je nakon obavljanja školskih obaveza ili porodičnih obroka. Budite dosledni u sprovođenju pravila kako bi deca znala šta da očekuju. Razgovor i edukacija: Razgovarajte sa svojom decom o rizicima i posledicama prekomerne upotrebe interneta. Upoznajte ih sa online opasnostima kao što su cyberbullying, deljenje ličnih podataka i susreti s nepoznatim osobama. Edukujte ih o online bezbednosti, učeći ih kako da koriste jake lozinke i prepoznaju sumnjive situacije. Aktivnosti van ekrana: Podstičite fizičku aktivnost i druge vanmrežne hobije. Ovo može uključivati sport, umetnost, muziku ili čak kućne zadatke. Organizujte porodične aktivnosti poput šetnji, biciklizma ili izleta u prirodu kako biste zajedno provodili vreme van ekrana. Zajedničko vreme: Postavite prioritete za zajedničko porodično vreme. To može uključivati zajedničke obroke, igre društvenih igara ili gledanje filmova zajedno. Aktivno slušanje i razgovor sa decom o njihovim interesima i iskustvima može ojačati porodičnu vezu. Praćenje sadržaja: Redovno pregledavajte sadržaj koji vaša deca konzumiraju na internetu. Instalirajte softver za kontrolu roditelja kako biste blokirali neprikladne ili opasne sajtove. Ohrabrujte decu da vas obaveste ako naiđu na nešto što ih uznemirava ili brine. Modeliranje ponašanja: Budite primer svojoj deci. Ograničite svoje vreme provedeno na internetu i mobilnim uređajima, i budite svesni svoje sopstvene upotrebe. Delite s njima svoja iskustva i vrednosti u vezi s tehnologijom. Edukativni sadržaji: Podstičite decu da koriste internet na edukativan način. Postoji mnogo kvalitetnih online resursa i aplikacija koji mogu pomoći u učenju i razvoju veština. Praćenje vremena provedenog online: Koristite alate za praćenje vremena na uređajima kako biste znali koliko vremena vaša deca provode na internetu. Stručna podrška: Ako primetite znakove ozbiljne zavisnosti od interneta kod svoje dece, potražite stručnu pomoć od psihoterapeuta ili savetnika koji se bave ovom problematikom. Podsticanje socijalnih veština: Pomoću društvenih aktivnosti i međusobnih odnosa sa vršnjacima, podstičite razvoj socijalnih veština kod dece. Ovo može smanjiti potrebu za begom u virtuelni svet. Sprečavanje zavisnosti od interneta zahteva kontinuirane napore i strpljenje roditelja. Važno je da budete podrška svojoj deci dok uče kako da odgovorno koriste tehnologiju i razvijaju zdrave navike. Istraživanje, komunikacija i zajedničke aktivnosti su ključne komponente uspešnog pristupa sprečavanju zavisnosti od interneta.

Kako jačati poverenje deteta u sebe?

Loši uticaji negativne i pozitivne pažnje na razvoj dece! Kada pogledamo u prošlost čini se da je dominantno u vaspitavanju dece bilo mi kao roditelji smo u redu, a vi deca niste i često su deca dobijala etikete da su bezobrazna, neodgovorna i slično. Kad pogledamo u ovaj period u kome mi živimo i dalje je jednim delom prisutno opisivanje dece kao bezobrazne, ali sve prisutniji i vidljiviji je onaj drugi pol ti si divan/a, savršen/a, najbolja/i, pametan/a i sl. Mi mislimo da smo na ovaj način napredovali u vaspitavanju dece i sve ovo što radimo nije iz bilo kakvih loših namera, već iz ljubavi i dobrih namera, kao što je bilo i ono u prošlosti kada su odrasli mislili da kritikama jačaju decu, a da će ih pohvalama ,,pokvariti“. Međutim, ipak nismo napredovali kao što imamo utisak. Ovo što danas radimo je takođe štetno za zdrav razvoj dece, zbog toga što na taj način motivišemo spoljašnju motivaciju i deca grade samopouzdanje na povratnoj informaciji od odraslih i postaju zavisni od onoga što prokomentarišu odrasli o njima. U tom procesu se zapostavlja unutrašnja motivacija, oslanjanje na sopstvene snage i sopstvenu vrednost, već deca imaju doživljaj da su vredna i da će biti voljena samo ako su u skladu sa očekivanjima odraslih. To je nekad da budu dobra i poslušna ili da se ne ponašaju na način kad im kažu da su bezobrazni iz straha da će ostati bez ljubavi i podrške odraslih. Za razvoj samostalnog deteta, koje će imati samopoštovanja i verovati u sopstvene kapacitete nije dobra nijedna od ove dve krajnosti. Zbog čega ? Bez obzira da li je u pitanju pametan ili bezobrazan to je etiketa koja dolazi spolja, od odraslih i detetovu ličnost poistovećuje sa tom etiketom bez obzira da li je ona pozitivna ili negativna. Ako dete gradi sliku o sebi oko toga da je pametno, prvi put kada ne uspe misliće da nije pametno i odustaće, kao i ako misli da je najbolje, prvi put kada ne bude misliće da je najgore, da ne vredi ništa i neće znati koje su mu snage da se izbori sa tom situacijom. Na koji način da pomognemo deci da grade osećaj lične vrednosti a da to ne bude na osnovu procena odraslih? Na taj način što ćemo im obezbeđivati prostor za razvoj i samostalan rad, da uče i razvijaju veštine, a mi budemo prisutni pored njih i pomažemo im kada nam traže pomoć. Takođe, na taj način što ćemo videti trud deteta, bez obzira na krajnji efekat. Ako dete iz prvog puta nije savladalo vožnju bicikla, ne znači da se nije potrudilo i da nije bilo bolje od prethodnog pokušaja. Takođe, ako dete nije dobilo 4 ili 5 ne znači da nije uložilo trud i naučilo nešto novo. Ako propustimo da vidimo trud i te male korake procesa učenja i napredovanja deteta ono će pre odustati nego nastaviti da pokušava. Ako vidimo detetov trud i dajemo mu realnu povratnu informaciju šta ono to dobro radi, a šta malo lošije i kako se vidi da sopstvenim trudom uspeva da nauči nove stvari ili prevaziđe određene teškoće utičemo na razvoj unutrašnje motivacije i osećanja dece da su vredna baš onakva kakva jesu bez obzira da li su dobila 3 ili 5 ili naučila da voze bicikl bez pomoćnih točkića posle 3 ili 23 dana. Svako ima sopstveni tempo koji je u redu. Ako deca ne dobijaju ni negativnu, ni pozitivnu pažnju od strane roditelja i drugih odraslih iz okruženja, ona uče da veruju sebi, drugima, u redu im je da pogreše, znaju da imaju snagu da prevaziđu teškoće i da su vredna ljudska bića baš takvi kakvi jesu.

Favorizovanje dece

Favorizovanje dece Kada roditelji favorizuju jedno dete, to može dovesti do trajne svađe između dece i negativno uticati na njihov odnos. Takođe, dete koje je zapostavljeno često raste kao nesigurna, neodlučna i povučena osoba. U mnogim porodicama se tvrdi da se deca podjednako vole, ali često postoji favorizovanje jednog deteta, koje dobija više pažnje, pohvale i manje se osuđuje za greške. Razlike među decom mogu se bazirati na nekoliko tipičnih osnova: Rodne razlike: Tradicionalno favorizovanje sinova u odnosu na ćerke duboko je ukorenjeno u našem društvu i mnogim drugim razvijenim delovima sveta. Godine deteta: Prvorođeno dete često preuzima veći teret obaveza, dok se najmlađe dete tretira kao mezimče, što stvara razlike u tretmanu. Lične osobine i sposobnosti: Deca koja se razlikuju po osobinama i sposobnostima često su predmet favorizovanja. Na primer, roditelji mogu više ceniti dete koje liči na njih ili koje ima određene sposobnosti. Različit tretman dece u porodici može imati ozbiljne posledice i uticati na njihovu budućnost. Favorizovanje jednog deteta može dovesti do rivaliteta među decom, a taj rivalitet može trajati celog života, ponekad čak dovodeći do prekida komunikacije među braćom i sestrama. Zanemareno dete obično potiskuje svoje potrebe kako bi udovoljilo drugima, a to može dovesti do nesigurnosti, neodlučnosti i čak depresije. Takvo ponašanje može se proširiti i na druge odnose u životu deteta, kao što su odnosi s drugom decom u školi, pa čak i kasnije u odraslom dobu, kao što su brak ili posao. Važno je da roditelji imaju iste kriterijume i pristup prema deci, da ne vrše poređenja među njima i da realno sagledaju njihove individualne mogućnosti. Podstičite svako dete na ono u čemu je dobro i pomažite im u razvijanju saradnje među sobom. Takođe, roditelji koji imaju dete s posebnim potrebama trebaju biti svesni da pružaju više vremena i pažnje tom detetu, ali istovremeno trebaju objasniti ostaloj deci zašto je to tako i potruditi se da ne zanemare njihove potrebe. Produženo favorizovanje može imati trajne posledice na zanemareno dete.

Kako da podignete samopouzdano dete?

Kako da podignete samopouzdano dete? Kako biste naučili svog sina ili ćerku da donosi odluke, razmišlja pozitivno, ne plaši se izazova, bude srećan i veruje da zaslužuje najbolje, potrebno je da stvorite samopouzdanje kod njih. Samopouzdanje se formira kroz iskustva iz detinjstva i ima ključnu ulogu u oblikovanju ličnosti. Roditelji imaju veliku odgovornost u vaspitanju i razvoju samopouzdanja svoje dece. Prvo i najvažnije je pokazati deci ljubav i podršku. Deca treba da osete da ih volite bezuslovno, jer osećaj voljenosti je ključni preduslov za to da deca zavole i poštuju sebe. Ponekad se pretpostavlja da deca automatski znaju da su voljena, ali istraživanja su pokazala da mnoga deca nisu sigurna u ljubav svojih roditelja. Zato je važno pokazivati im puno ljubavi i topline, nežne dodire, poljupce i izjave ljubavi. To neće razmaziti dete, već će mu pomoći da izgradi samopouzdanje. Važno je i da slušate dete. Dajte mu pažnju i pokažite interesovanje za ono što ima da kaže. Slušanje je jednostavan, ali važan način da dete oseti da vas zaista zanima ono što govori. Kada dete vidi da ga slušate, razvija osećaj da je bitno i vredno. Razvijanje vrlina je takođe važno za izgradnju samopouzdanja. Pomozite detetu da osvesti svoje pozitivne osobine i dajte mu priliku da ih pokaže. Na primer, pohvalite ga za urednost i organizaciju kada lepo posloži svoje igračke. Pohvale treba da budu konkretni opis šta je dete uradilo dobro. Takođe, važno je da pohvalite i trud, ne samo konačan rezultat. Ako dete oseti da je njegov trud vredan i da je primećen, biće motivisano da se trudi i dalje. Potreba za pažnjom takođe igra ulogu u razvoju samopouzdanja. Deca ponekad izazivaju pažnju svojim nestašlucima jer žele da budu primećena. Kako biste zadovoljili tu potrebu na prihvatljiv način, odredite deo dana kada ćete se potpuno posvetiti detetu, igrati se s njim, slušati ga i raditi ono što ono voli. Tako će dete znati da mu posvećujete vreme i pažnju. To će mu pomoći da se oseća voljeno i važno, što doprinosi razvoju samopouzdanja. Važno je takođe da deci pružite priliku da preuzmu odgovornost i donose odluke. Dajte im prostora da sami reše jednostavne probleme i podstičite ih da izraze svoje mišljenje. Ohrabrite ih da budu nezavisni i samostalni, ali i da prihvate odgovornost za svoje postupke. Takođe je važno podsticati decu da se suočavaju s izazovima. Naučite ih da pogreške i neuspesi nisu nešto loše, već prilika za učenje. Podstičite ih da istražuju nove stvari, da se suoče s nepoznatim i da se ne plaše neuspeha. Kroz takva iskustva deca stiču samopouzdanje i razvijaju veru u svoje sposobnosti. Napokon, važno je da vi sami budete primer svom detetu. Pokažite samopouzdanje, optimizam i pozitivan stav prema životu. Radite na razvijanju sopstvenih veština i postizanju svojih ciljeva. Vaša vera u sebe i vaša postignuća mogu biti inspiracija za vaše dete. Za razvijanje samopouzdanja kod dece potrebno je vreme, strpljenje i doslednost. Kroz ljubav, podršku i ohrabrenje, možete pomoći svom detetu da postane samopouzdan, srećan i uspešan pojedinac.

Pubertet

Pubertet: Devojčice mogu sa ponosom da primećuju telesne promene koje ih polako uvode u period ženstvenosti I da budu manje uplašene i da se manje stide svega onoga što se dešava sa njihovim telom. Isto tako dečaci mogu sa ponosom da prodju kroz telesne promene ukoliko ih na vreme roditelji pripreme za to. Za dečake veću ulogu u toj pripremi da prodju kroz taj razvojnmi period bezbolno ima otac kao što za devojčice u toj pripremi veću ulogu igra majka . Pre svega važno je ukazati im na sve to što će se desiti sa njihovim telima, a zatim šta će se dešavati na njihovom emocionalno-socijanom planu, jer se tu dešavaju mnoge promene. Dečaci i devojčice treba da znaju šta će se dešavati sa suprotnim polom jer će im u protivnom ponašanje suprotnog pola biti čudno. Devojčice pošto malo ranije sazrevaju od dečaka mogu u tom periodu da počnu da izbegavaju druženje sa vršnjacima i da se više interesuju za starije dečake tako da dečaci ukoliko za to nisu pripremljeni osećaće se možda malo odbačenim ili izolovanim u odnosu na devojčice. Deca su u kognitivnom pogledu dovoljno spremna i sposobna da razumeju te složene koncepte ljubavi I seksualnosti. Ono što bi za njih moglo da bude zbunjujuće jeste to što se suočavaju sa tim da su njihovi roditelji i seksualna bića odnosno da postoji i takva veza izmedju roditelja i da seks ne predstavalja samo aktivnost koja im služi u tom smislu samo za produženje potomstva, za rađanje dece već predstavlja I izvestan oblik zadovoljstva. Pri tome deca mogu da budu zbunjena zbog toga što svoja saznanja o seksu i ljubavi uglavnom baziraju na razgovorima sa vršnjacima, gledanjem filmova ili možda koristeći internet .Na taj način dobijaju mnogostruke poruke koje su ponekad zbunjujuće, zbog toga što im te vrste informisanja nude ideju da seks može da služi kao jedna vrsta zabave. Ono što bi roditelji trebali da pruže jeste, da je seks jedan vid iskazivanja bliskosti i ljubavi, koji istovremeno sadrži međusobno uvažavanje i poštovanje potreba partnera .Ukoliko sami budu pokazivali u toku svakodnevnih životnih okolnosti međusobnu ljubav I razmenjivali je kroz poglede, reči i međusbne pažnje i kroz iznenađenja koje razmenjuju, deca će od njih naučiti te obrazce komunikacija u kojima se iskazuju ljubav, bliskost, međusobno poverenje i uvažavanje, a istovremeno i neki elementi komunikacije koji se odnose i na seksualnu komnunikaciju. Kada možete da razgovarate sa decom? Treba da koristite svaku priliku, na primer slobodne sate kada ste svi zajedno okupljeni i gledate tv program, onda bi mogli zajedno da komentarisete sadržaje nekakvih ljubavnih scena koje zajedno gledate, polako uvodite decu u sve ono što je bitno i važno kao nekakve vrednosti koje oni nose za ljubav i seksualnost, za tu vrstu razmene među partnerima. Na taj način deci uz slobodno druženje i zajedničko provođenje vremena možete da otvorite nove prostore za saznanja iz te oblasti. Uz ovo, jako je bitno da o tome isto tako možete otvoreno razgovarati sa decom jer se često ustručavate ili čak zaobilazite tu temu, plašeći se na koji način da svojoj deci prestavite te složene koncepte ljubavi i seksualnosti. Nije dobro ukoliko sa decom uopšte ne razgovarate jer tada će deca pomisliti da ih ne razumete i ne uvažavate njihove promene. Nije korisno držati predavanja deci ili im objašnjavati kako je to bilo nekada u vreme kada su roditelji bili mladi. Najjednostavni način da se deci pomogne da saznaju sve što je potrebno iz oblasti ljubavi I seksualnosti jeste da se dozvoli da se ima otvoren odnos da dete može da postavi Vama, roditeljima pitanja i da se u zajedničnom dijalogu zapravo dodje do zajedničkih konstruktivnih ideja i rešenja. Ono što je tu bitno jeste isto da se u tom period jasno iskazuje potreba dece za većom slobodom i da je potrebno da se porodica organizuje oko tog istovremenog procesa, davanja veće slobode deci. TO još uvek ne znači da deca neće imati ograničenja, već naprotiv da će im se postavljati jasne granice i da će u tom periodu imati veće odgovornosti. U potrazi za sopstvenim identitetom, u potrazi za nekim modelima u ponašanju i oblačenju, deca često umeju da preteruju ali isto tako umeju da preteruju i u svom kritičnom stavu prema odraslima , da koriste reči koje su neadekvatne, da vređaju, da psuju. .Roditelji treba da se prema tome postave sa jasnim zabranama i granicama i nikako ne bi bilo korisno da smatraju da to rade sva deca u pubertetu i da to jeste karakteristično za svu decu u pubertetu.

Kartice za decu - Senzitivci

✨Edukativna igra Senzitivci✨ ✨Igra je kreirana sa ciljem da podrži decu i roditelje u usvajanju onih veština i poruka koje su značajne za bezbedno detinjstvo ispunjeno avanturama punim uživanja dok rastu i razvijaju se. ✨Igra je dostupna za poručivanje.

Kako sa decom razgovarati o razvodu? Kome je potrebna škola roditeljstva?

Bavim se savetodavnim, efukativnim i psihoterapijskim radom sa decom osnovnoškolskog uzrasta i adolescentima, koji prolaze kroz razvojne krize, za koje imam mnogobrojne edukacije i dugogodišnje iskustvo.U radu sa njima koristim principe razvojne psihologije i kombinaciju uzrastu prilagođenih pristupa Sistemske porodične i Rebt terapije. Takodje organizujem školu roditeljstva za roditelje koji žele da steknu znanja i veštine potrebne za uspešno roditeljstvo.

Vaspitanje dece do desete godine

Preporučujem knjigu roditeljima kao praktičan priručnik za vaspitanje dece ovog uzrasta.