Šta ulazi u sastav boja koje se koriste za tetoviranje Novi Sad?

Različite boje za tetoviranje različitog su sastava i porekla. Tokom istorije razvoja tetovaže za više hiljada godina došlo se od crne boje koja se dobija uglja do jedinjenja koja daju svetle ili žarke nijanse, ali ni do dana današnjeg nije utvrđen jasan protokol i standard u vezi sa bojama koje se koriste za tetoviranje. Ipak, iako eventualna štetnost nije utvrđena, njihov sastav precizno se zna.

Nema studija koje ukazuju na štetnost boja za tetoviranje

Kada je reč o tetoviranju, jedan o aspekata na koji treba obratiti pažnju jeste i zdravstveni, a on je možda i najvažniji. Brojne su oprečne informacije prisutne u javnosti gotovo oduvek u vezi sa tetovažama, od predrasuda blisko vezanih za društvene prilike, pa sve do sumnje u kancerogenost materijala koji se koriste pri tetoviranju. Nijedno od ova dva, međutim, nema utemeljene dokaze zasnovane na naučnim istraživanjima, te je za sada samo na vama odluka i izbor, gde će profesionalni studiji za tetovaže sigurno biti uvek bolja opcija od komšije ili komšinice koji se tek uče i gledaju da prođu jefitnije.

Kako se prilikom tetoviranja boja ubrizgava u kožu, a odatle završava u limfnim putevima i krvotoku, ipak ne treba da se zanemaruje njeno poreklo. Zato ćemo izneti ono što je za sada poznato.

Crna boja za tetovaže je osnova svih boja, a dobija se iz nafte, odnosno katrana ili gume. Nju nazivaju još i "karbon blek", što u osnovi predstavlja industrijsku čađ. Ono što čini neke svetlije i jarke nijanse, poput crvene, narandžaste ili žute, zapravo su azo-jedinjenja, koja iako organskog sastava, ipak nisu na dobrom glasu zato što u sadejstvu sa sunčevom svetlošću mogu da se razlože u jedinjenja koja jesu kancerogena.

Plave, zelene i druge drečave boje uglavnom u svom sastavu imaju bakar i nikl. Kod ovih elemenata postoji bojazan da su jači alergeni, a već su zabranjeni u kozmetičkoj industriji, dok se u studijima za tetovaže slobodno koriste.

Iako pobrojani sastojci koji su prisutni u bojama za tetoviranje s pravom izazivaju sumnju u zdravstveni aspekt tetoviranja, važno je naglasiti da ne postoje nikakvih dokazi da oni zaista izazivaju bilo kakva oboljenja, niti su prijavljena negativna iskustva na tom polju. Tetovaranje za sada nije svrstano ni u kakvu kategoriju, niti je uređeno posebnim zakonskim aktima i kompletna odgovornost ostavljena je tattoo majstorima i vama koji želite tetovažu.

Odgovorniji među njima nabavljaju svoje boje kod proverenih proizvođača, što je često skuplje od alternativnih kanala, ali na taj način u izvesnoj meri garantuju vam i visok kvalitet same tetovaže i minimum zdravstvenog rizika.