Da li je naša zemlja dovoljno uključena u reciklažu plastike i drugih materijala i koji je njen doprinos?

Kada govorimo o važnosti recikliranja u našoj zemllji, možemo reći da je kod nas još uvek nedovoljno razvijena svest o ovoj temi. Dok u stranim zemljama svako domaćinstvo ima svoje posebne kontejnere gde odvaja otpad na plastiku, staklo, papir i ostali otpad, u Srbiji je ova praksa još uvek misaona imenica. Srećom postoje izuzeci, koji su veoma dobro ispratili  svetski trend recikliranja i upoznati su sa svim prednostima i svesni su značaja svakodnevnog recikliranja ili bar velike pomoći u odvajanju svakodnevnog otpada.

Mere koje je Srbija uvela u poslednjih par godina, uglavnom podržavaju odluke Evropske unije, u težnji da se prilagode uslovima za ulazak u Evropsku uniju. Odluke koje je uvela Evropska unija moraće da podrži i Srbija, kada bude postala članica Evropske unije, a kada se bude desio taj trenutak, Srbija će već morati da uvede te mere.

Mere koje je Evropska unija uvela tiču se pre svega  Direktive o jednokratnoj plastici, koja je usvojena u junu 2019.godine. Ova direktiva odnosi se na jednokratnu plastiku, koja se jednom iskoristi i nakon toga baca. Po ovoj direktivi neophodno je da se ovakva, ali i svaka druga plastika odvaja, podstiče reciklažu, ali i proizvodnju novih proizvoda od starih sirovina.

Po ovoj direktivi proizvođači plastike će dobiti nove finansijske namete za sakupljanje ali i čišćenje jednokratne plastike.

Ovom direktivom predviđa se potpuna zabrana plastičnih čaša, kašičica, kutija za hranu i svog ostalog jendokratnog plastičnog materijala, i ovome će Srbija morati da se prikloni i isto pravilo uvede i u svojoj zemlji.

Srbija će morati da se prikloni ovim merama i da nađe način da ih sprovede. Sve ove odluke uticaće na rasterečenje  deponija,  čistiju okolinu, manje zagađenja, ali i doprineti globalnom očuvanju planete.