Na psihoterapiji

Tuga i depresija se ne razlikuju samo po intenzitetu i trajanju, to su dva potpuno različita doživljaja. Tuga je jaka i živa emocija. Osoba u tugovanju može sve da boli, a najviše u predelu grudi, zato i kažemo da srce boli od tuge. Zbog tuge često još dodatno možemo osećati uznemirenost, strah i bes. Recimo česte su situacije da ljudi iz jake tuge odu u bes, pošto im bes povrati energiju. Dakle, ovde je reč o živom emocinalnom procesu, zdravom čak i poželjnom. Poželjno je zato što tuga upućuje na to da smo nekoga voleli, bili emicionalno povezani sa nekim. Dakle, ako nikada nema tuge, neće biti ni ljubavi. Tuga je u tom smislu veoma plemenito osećanje i mnoga umetnička dela nastala su upravo iz tuge. S druge strane, depresivna stanja najčešće se opisuju terminom "praznina". Ljudi su bezvoljni, prazni, umrtvljeni, ne osećaju bol. Stanje ničega, bez ikakve težnje za nečim. Depresija je stanje nemogućnosti da se adaptiramo na svet oko nas, nemogućnost da se pronađe smisao i nemogućnost da se emocionalno povežemo sa nekim. Dakle, ovde se radi o potpuno različitim kvalitetima. Tuga je zdrava reakcija na gubitak i treba je proživljavati, izražavati, plakati što više, jecati, savijati se, pričati, crtati, pisati, povezivati se sa ljudima i tragati za smislom. Najgore što sebi možete da uradite je blokiranje tuge i zatvaranje prema bolu