Koji su to klupski trendovi danas aktuelni u odnosu na period od pre 10 godina?

Noćni život uvek je bio okosnica kulturnog život mladih u jednom gradu. Iako je u svojoj suštini uglavnom odraz novih modernih tokova u oblasti muzike i modnih stilova, on je zapravo mnogo više od toga. Stvari se menjaju ogronom brzinom, ali i vraćaju u modu.

Nekada se znalo ko je ko, a danas je to pod znakom pitanja

Dve decenije klupske istorije u 21. veku su jedan od ne samo zanimljivijih perioda razvoja klupskih trendova, već i jedan od izazovnijih. Za razliku od prethodnog perioda, počev od sredine 90-ih kada se po stilu i dizajnu enterijera na primer, jasno moglo znati koja i kakva muzika dominira u određenom klubu, sada je to znatno manje uočljivo.

Klubovi sa pop i rock muzikom u ne tako davnoj klupskoj istoriji obično su delovali opuštenije, uz mračne i retro tonove enterijera, dok su oni u kojima su se slušali tehno i elektronski ritmovi bili prepoznatljivi po dominantno industrijskom stilu dizajna. Čak i ako ne biste znali u koji klub ste ušli, već po samom njegovom izgledu bilo bi vam jasno kakvu muziku i kakav provod u određenom klubu možete da očekujete.

U poslednjih deset godina situacija se na tom polju znatno promenila. Ta nekada jasna razlika u imidžu i vizuelnom identitetu se gubi, a klubovi se utrkuju u pogledu uređenja enterijera kojem se posvećuje i znatno više pažnje. Tako se može desiti da u moderno uređenom klubu dominira pop ili rock muzički ritam, što se takođe može reći i za one u kojima ćete čitave noći đuskati uz folk melodije.

Elektronsku i tehno muziku moguće je čuti i u prostorima za koje ste se mogli opkladiti da su rezervisani za rock muzičku scenu, dok je isto tako narodnu muziku moguće čuti u prostoru koji je kao stvoren za dobar tehno.

U odnosu na period od pre 10 godina kada su obrisi tih razlika i dalje postojali, novija klupska istorija kao da ih potpuno briše. I jedni i drugi usmereni su na to da posetioce ostave bez daha i da pre svega odgovore zahtevima vremena u kojima se osrednjost ne prašta.

Naravno, uvek ima izuzetaka, pa tako i dalje postoji određen broj klubova koji od svoje tradicije ne odustaju. Takvi klubovi zadržavaju retro stil iz perioda svojih početaka, ali se često dešava da se u pogledu izbora muzike kriterijumi ublažavaju.

Opšta podela na one koji su rezervisani za tehno žurke i one koji svoj život žive na suprotnom spektru muzičkog horizonta i dalje postoji, ali između njih je ona zlatna sredina koja odgovara i priređuje dobar provod i neopredeljenima. To su klubovi u kojima možete u “cugu” čuti retro melodije koje Jugonostalgičari obožavaju, a odmah zatim i muziku koja se može podvesti pod klasičan folk ili tehno.

U nekim drugim klubovima ovakvi prelazi se ne dešavaju i oni se striktno drže svog muzičkog opredeljenja i stila. Zajedničko i za jedne i za druge je to da njihov ukupni vizuelni imidž može biti sasvim sličan, ako ne i identičan, što je ne tako davno bilo gotovo nezamislivo.

Činjenica je da smo svedoci vremena u kojem prostorni element postaje linija spajanja, a ne linija razdvajanja klupske populacije kao i da je svima na prvom mestu gost koji želi najbolji tretman u svakom smislu, a po svemu sudeći ga u klubovima i dobija.