Kako preživeti razvod?

Kako preživeti razvod?

Kao psihoterapeut, razvod braka je tema sa kojom se često susrećem u svom radu. Razvod je izuzetno stresan za sve uključene strane, često rangiran kao drugi najveći izvor stresa nakon gubitka voljene osobe. Prijateljstvo nakon razvoda često zvuči kao nemoguća misija, ali želim da naglasim da postoje mogućnosti za sporazumni i konstruktivan razvod.

Svaki brak, poput svake ljubavne veze, prolazi kroz razne faze, situacije i iskušenja. Kada problemi postanu nepremostivi, razvod postaje neminovan. Najčešći razlozi za ljubavni brodolom su loša komunikacija, problemi s alkoholom ili drogom, zlostavljanje, prevara ili poslovna prezauzetost. Često se deca stavljaju u prvi plan, kao razlog za očuvanje braka.

Kada je razvod dobro rešenje? To se događa kada je odnos između supružnika toliko disfunkcionalan da ne mogu više komunicirati bez sukoba ili rešiti svoje probleme. Neprestane svađe, kojima često deca prisustvuju, nisu korisne za njihov emocionalni i psihološki razvoj. Ponekad supružnici pokušavaju da zaštite decu od neugodnih scena, ali deca često intuitivno osećaju da nešto nije u redu.

Sporovi između roditelja mogu negativno uticati na emotivni i psihološki razvoj dece. Mlađa deca mogu ispoljavati regresiju u razvoju, kao što su noćno mokrenje, mucanje ili tikovi. Međutim, razvod ne mora biti težak ako deca nisu uključena u konflikte, ako supružnici ne govore negativno jedno o drugom i ako sarađuju u vezi sa dečijim potrebama. S druge strane, razvod može biti izuzetno težak kada supružnici ne mogu da razreše svoje konfliktne odnose i umesto toga usredsređuju se samo na roditeljstvo.

Često je žena ta koja pokreće pitanje razvoda, jer tradicionalno ima ulogu emocionalnog vođe i odgovornost za međuljudske odnose u porodici. Bez obzira ko inicira razvod, sledi težak period stresa zbog gubitka partnera i potpune reorganizacije ličnog i porodičnog života. Ako se supružnici usaglase oko načina razvoda, ceo proces može biti brži, lakši i manje stresan. Međutim, kada je podneta tužba, sudski postupak može biti dug i iscrpljujući, posebno ako obe strane ne uspeju da se slože oko starateljstva i nastave da se svađaju i manipulišu decom kako bi povredili jedno drugo. U takvim slučajevima je psihoterapija neophodna. Takođe je važno napomenuti da je pogrešno otvoreno pitati decu s kojim roditeljem žele da žive.

U sudskim sporovima, deca obično ostaju pod starateljstvom majke, dok očevi često gube mnoga prava. Međutim, važno je shvatiti da žena nije automatski predodređena da bude dobra majka, već sposobnost oba roditelja zavisi od različitih faktora, uključujući i uslove odrastanja. Očeva figura je takođe veoma važna kao model identifikacije za sinove. Zajedničko starateljstvo može biti dobro rešenje ako postoji dobra komunikacija između roditelja.

Roditelji bi trebali da imaju zajedničku priču o razlozima razvoda, kao i plan za organizaciju porodičnog života u budućnosti. Deci treba jasno staviti do znanja da će redovno viđati roditelja s kojim ne žive i da ih oba roditelja i dalje vole, bez obzira na to što nisu zajedno. U komunikaciji s malom decom, treba koristiti jednostavan jezik, dok starijoj deci možemo objasniti kompleksnu situaciju. Važno je izbegavati osvetu i klevetanje bivšeg partnera, kao i stvaranje nerealnih očekivanja kod dece da će se roditelji u budućnosti pomiriti.

Postoje primeri parova koji nakon razvoda uspevaju da održe dobre, prijateljske odnose, bez obzira na prestanak ljubavi. Oni postaju bolji roditelji i preuzimaju veću odgovornost nego ranije, pružajući podršku jedno drugom kroz ceo život. Važno je da deca osećaju da su voljena i da je njihova dobrobit na prvom mestu.