O nama

MALI ESEJ O VELIKOJ POJAVI (odlomci)

- Ranko Bulatović "Pesme o Vremeplovu" -

Gledao sam u "Vremeplov"
i fantastične izvore njegove inspiracije.
***
Ceo "Vremeplov" krenu, polako, da se uzdiže,
kao divni viseći vrt,
dirižabl, vazdušni jastuk na putu oko sveta,
leteći ćilim rajskih šara,
koji istovremeno plovi u svim pravcima.
Bulevar se buni, žele ga za sebe,
tu u betonu u zagrljaju parkirališta i džipova.
Iz unutrašnjosti zacijuka Stradivari, zaigra pianino,
slike na zidovima oživeše svoju prošlost.
stari auto sa vrha tavanice se pokrenu, lađa zaplovi,
u glas dreknuše: "nije pošteno, ovde smo mi glavni".
slatki miris kolača koji se peku nadvi se nad bulevarom,
ceo grad ga oseti, svi izviriše na prozore, izađose iz kuća.
Sa zadovoljstvom gledaše, po prvi put u svom gradu, bal kocki,
torti i šne-nokle, bal sladoleda i piva, Bečke kafe i
Novosadskog doručka, Londonske pauze i Bavarskog hleba.
Dudaru koja se prepire, i po Lalinski, psuje,
sve sa merom i meraklijski.
Fijakere koji dovoze cilindre, balske haljine, i dvogledice,
njihovim vlasnicima.
Videše zagrljene vekovne bakinih albuma i prabakinih spomenara.
Slavne ličnosti, koje oživeše, u vremenu se pomešaše, i slatko se,
sedeći jedni pored drugih, ispričaše, i celivaše.
Od prednosti prizora, snage utisaka, viška lepote,
potpunog iznenađenja, ljudi počeše da dolaze k sebi,
ulaze u kuće, zatvaraju prozore, navikavaju se.
Čarolija ostade da traje, u svojoj imaginarnoj stvarnosti
i stvarnoj imaginarnosti, fantastičnom realizmu, tu u našem gradu,
najlepša čarolija grada od kada postoji.
Samo treba poželeti da je vidite, a ona će se za nagradu postarati:
nagradu svoje nestvarne, neviđene, žive i nepomične,
monotone i nostalgične, poveće i mirisne lepote.
Vaš san koji po prvi put možete na miru da gledate,
da ga analizirate, u njemu uživate, divite mu se,
i što je najvažnije, da ga nikada ne zaboravite.
Zato, vi, građani, dođite na svoje mesto, u svoje ime i svet,
u svoj nezaborav,
Malo uživanja ste, svakako, zaslužili.