Svi patenti Nikole Tesle

Teslina teorija uništavanja sveta
Holandski matematičar, astronom i fizičar Kristijan Hajgens izračunao je da bi tela na ekvatoru bila u bestežinskom stanju kada bi dan na Zemlji trajao 1,4 časa.( Hajgensov dan). U tom slučaju godina bi trajala 21,2 dana. Kako se Zemlja kreće konstantno usporavanjem, dan postaje sve duži, a i godina sve duža, tako da danas dan iznosi  24 sata, a godina 365,241875 ili 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi.
Dr Nikola Tesla je proračunao da bi telo na jednoj polovini poluprečnika Zemlje pri slobodnom padu za 21 minut postiglo ibrzinu oko 7,79   k m/s a pri prolazu kroz centar zemlje za 42 minute, postiglo brzinu oko 11,2 km/s, Iz navedenih podataka Tesla je izračunao da bi jedna puna oscilacija, po prečniku Zemlje, se izvršila za 84 minuta ili 1,4 časa. (Hajgensov dan).
Razmišljajući o ovome Tesla je govorio: “ Zamislite sada, u trenutku u kome ona počinje fazu kontrakcije, ja zapalim tonu eksploziva. Kontrakcija se ubrzava, I posle čas I četrdeset minuta stiže tako ubrzana. U času kada se talas eksplozije vraća, ja priredim eksploziju još jedne tone dinamita, pojačavajući tako njenu kontrakciju.
Pretpostavimo da taj čin ponavljam periodično.Da li možete da naslutite ishod? Ja da: Zemlja će se raspolutiti na dva dela.Prvi put u istoriji čovečanstva ljudsko biće poseduje znalje koje mu omogućava da se umeša u kosmičke procese. “ Ali Tesline ambicije se nisu tu zaustavile.Hvali se Bersonuda bi mogao da uništi Zemlju na isti način.
“Rascepiti je, kao što dete raspoluti jabuku. Na dva dela, I staviti tačku na čovečanstvo.
Zemljine vibracije su periodične, I traju oko čas I četrdeset minuta, ali u stanju ekspanzije, talasi Zemlja je kao I sve ostalo, u permanentnom stanju vibriranja. Ona se neprestano skuplja I širi”.
Kad ga je Beson upitao koliko mu vremena treba da raspoluti Zemlju, skromno je odgovorio: “ Možda više meseci, godina ili ćak dve”.
Ali već kroz nekoliko nedelja Zemljina kora bi tolikovibrirala, da bi se podizala I spuštala I po nekliko stotina metara, reke bi iskakale iz korita, čitava civilizacija bi bila uništena…..
Tesla je kasnije dao dodatna objašnjenja, da umiri obične ljude, princip je savšen, ali je nemoguće dobiti savršenu rezonanciju Zemlje. ( zbog velike količine fluida, na Zemlji I u Zemlji, koji bi vršili amortizaciju p.a.)

Tesla o Teslinom transformatoru

Oglede sa visokofrekfentnim strujama Dr Nikola Tsla je započeo 1882. godine u Parizu. Prvi uređaji sa kojima je Tesla proizvodio visokofrekventne struje bili su generatoskog tipa tj.elektrodinamočkog tipa. Radeći sa visokofrekventnim strujama Tesla je izvodio, u to vreme, neobjašnjive oglede. Ublažujućin varnicu kondenzatorima na kontaktnim aparatima (prekidačima) Tesla je otkrio pojavu negativnog električnog otpora u samoj varnici ti. Princip probojnog pražnjenja. Razmišljajući o toj pojavi i njezinoj primeni Tesla je govorio: “ Da bi se proizvodila struja vrlo visoke frekvencije i veoma visokog napona stacionarnim aparatime ( tj. Teslinm transformatorima bez željeznog jezgra p.a.) mogu se upotrebiti izvesni dobro poznati uređaji. Na primer, kao izvor struje ili električne energije može se koristiti generator jednosmerne stuje, čije se kolo može krajnje brzo prekidati mahaničkim napravama ili magneto-električnim mašinama koja su specijalno konstruisana da daju naizmeničnu struju vrlo kratke periode. U ovom drugom slučaju, ako je napon suviše nizak, može se upotrebiti jedan indukcioni kalem radi povišenja napona. ….Takvo pražnjenje razume se pod pogodnim uslovima, ima njene ogromne brzine promene. Pošto sam proizveo, na napred opsan način, struje vsoke frekvencije, ja sam polazeći od nje dobio, uz pomoć jednog indukcionog kalema, ogromno visoki napon – jednom reči, u kolu kroz koje ili u kojem se dešava probojno pražnjenje komndenzatora ja unosim na primer pogodan indukcioni kalem, a pomoću sekundarnog kalema, od mnogo dužeg i tanjeg provodnika, pretvorio sam pomenutu struju u struju krajnje visokog napona. Takve struje (Tesline stuje p.a.) koliko je meni pznato, nisu primenjivane za korišćenje na uobičajeni način; ali ja sam otkrio, ako spojim ma koji od krajeva sekundarnog kalema, odnosno izvora struje visokog napona, sa uvodnim žicama naprave kao što je, na primer, obična sijalica sa užarenim vlaknom, da će ugljen biti doveden do usijanja i održavan tako ili, uopšteno govoreći, da će ma koje telo, sposobno da provodi rečene struje visokog napona i pogodno zatvoreno u razređenim ili ispunjeni balon, biti učinjeno svetlim ili užarenim, bilo da se neposredno spoji sa jednim krajem sekundarnog izvora energije ili se, pak, postavi u blizini tih krajeva tako da bude pod njegovim induktivnim dejstvom….”

Teslini elektromagnetni talasi

Teslini transformatori bez željeznog jezgra su prvi izvori kontinualnog elektromagnetnog zračenja tj. Teslinih elektromagnetnih talasa koji su našli široku primenu kao Teslin medijum pri bežičnom prenosu informacija i energije. Teslini elektromagnetni talasi koje proizvodi Teslin transformator bez fero-jezgra sastoji se od velikog broja elektromagnetnih talasa, emitovanim pri pojedinim oscilacijama.( Promena brzine naelektrisanog tela dovodi do zračenja elektromagnetnog talasa.Maks Plank, pronašao je teoretskim putem zakon raspodele energije zračenja crnog tela po talasnim dužinsma i pretpstavio je da se zračenje i apsorpcija energije odvija u najmanjim i dalje nedeljivim količinama energije koje je nazvao kvant energije (porcija ili paketić) kasnije nazvan foton.
Plankovu pretpostavku proširio je na elektrodinamiku Bor (1913. godine) pomoću svojih postulata…)
Teslini elektromagnetni talasi su najčešće nepolarizovani, neusmereni i polihromatski, te predstavljaju skup nekoheretnih kvanata različitih talasnih dužina širokog spektra i neusmereni faza. Ukupno elektromagnetno zračenje možemo shvatiti kao emisiju talasnog sleda određene talasne dužine, ili kao talasnu grupu različitih frekvencija. Elektromagnetni talasi neprekidno odnose energiju za vreme detekcije. Energija elektromagnetnog talasa lokalizovana je u podjednakim količinama u električnom i magnetnom polju. Prostornu gustinu energije elektromagnetnog polja može se odrediti kao srednja vrednost Pointingovog vektora….

Tesla o prekidačima u strujmom kolu visokog napoana

Tesla je o svojim istraživanjima na ovom polju rekao: “ Pri primeni naizmenične struje vrlo visokog napona ne mogu se nikad predbideti suvišene mere pedostrožnosti da bi se sprečila pramenasta pražnjenja. U svakom provodniku kroz koji prolazi takva struja u indukciomnom kalemu ili transformatoru ili kondenzatoru, pramenasto pržnjenje povlači za sobom veliku opasnost za izoleciju…..Kada se pojavi varnica između elektroda varničara,dolazi do oscilovanja primarnog kola.Zakonom uzajamne indukcije u sekundarnom kalemu se indukuje elektromotorna sila. Kada se ugasi varnica u primarnom kolu ono se otvori, zarobljene energija u sekundarnom kolu po zakonu samoindukcije i Teslinog oscilatora podstiče sopstvenu rezonantnu frekvenciju sekundarnog kola. Da bi se prenela iz primarnog u sekundarno kolo što je moguće više energije trajanje luka mora biti što je moguće kraće (reda veličine nekoliko mili sekundi), kao što je moguće jaču magnetnu spregu….
Zanimljiva osobina luka dobivenog ovim brzim promenljivim strujama je njegova stabilnost. Zato postoje dva razloga, jedan uvek pristutan , drugi samo ponekad. Prvi razlog je karakter struje, a drugi izbora struje. Prvi razlog je i važniji i temelji se na bazi promena.Kada se luk naizmenične struje periodično menja temperatura gasnog stube luka se menja ,a time i otpor luka. Otpor luka se bitno menja sa promenom temperature gasnog stuba,postajući praktično neizmerljiv kada je gas između elektroda hladan. Stabilnost luka zavisi, prema tome, od mogućnosti hlađenja stuba luka: zbog toga se ne može održati luk struje koja se menja nekoliko puta u sekundi. S druge strane luk jednosmerne struje se može vrlo lako održavati zbog konstantne temperature malog otpora stuba luka. Što je viša frekvencija, manji je vremenski interval tokom kojega se luk može hladiti i tome menjati svoj otpor…..Strujne bujice ili padovi mogu biti istog pravca, ali se vrlo često pored osnovne bujice struje pojavi jedna sekundarna, nametnuta oscilacija. Kada su uslovi takvi, da sekundarne oscilacije nema, strujni impulsi su jednosmerni i to bi bio način za pretvaranje jednosmernih struja visokih napona u takve iste sruje niskog napona, što bi se, držim, moglo primenjivati i u industriji.. .Frekvencija osnovnog pražnjenja zavisi od odnosnih brzina punjenja i pražnjenja kondrnzatora, može se po volji menjati u širokim granicama samim udešavanjem tih brzina, a frekvencija normetnutih ili sekundarnih oscilacija može se regulisati kapacitetom, samoindukcijom i otporom lanca…. U običnim prilikama I kada se radi sa lednosmernim strujama niskog napona, ne mogu se tako lako dobiti strujne vibracije, pa stoga je potrebno poreds varnice upotrebiti jedan prekidač i ja sam pre izvesnog vremena pokazao kako se za to može upotrebiti ili vazdušna duvaljka ili magnet ili kakva druga slična sparava.Magnet se korisno može upotrebiti naročito kod transformacije jednosmerne etruje jer onda vrlo dobro dejstvuje. Kada je prvobitna struja naizmenična onda bi bilo bolje, kao što sam to na drugim metima pokazao, da učestanost ne bude velika i da struje, koje daju varnicu budu jake, kako bi i dejstvo magnetno bilo jače….” .
Smatra se da je prvo temeljno ispitivanje električnog luka vršila engleska naučnica Herta Ajerton 1902. godine. Njezini radovi, kao isvi kasniji radovi o luku, samo su potvrđivali sve one postavke o luku od kojih je polazio i dr Nikola Tesla.

TESLINI ELEKTROLITIČKI PREKIDAI
O električnim prekidačima u oscilatornom kolu Tesla je pisao U “ Electrical Revien” od 15. marta 1899.godine. Obraćajući se uredniku lista Martinu: “ Da bi postekao entuzijazm oduševljenih eksperimentetora koji veruju u revolucionaran karakter ovoga otkrića, bilo bi dobro da preporučim jedan od dva jednostavna uređaja za prekidanje struje. Na primer, jedan vrlo primitivna naprava ove vrste sadrži u sebi žarač, da, običan žarač spojen savitljivim kablom sa jednim polom generatora , i jednu kadu elektroprovodljivom tečnošću i priključenu na podesan način, preko primarne zavojnice transforamtora , na drugi pol generatora. Kada eksperimentator želi da načini jedan rendgenski snimak, on vrh žarača zagreje do belog usijanja i naglo ga zagnjuri u kadu, pa odmah postaje svedok jedne zadivljujuće pojave, naime da uzburkana i ključala tečnost uspostavlja i prekida struju u brzom sledu, a proizvedeni snažni zraci će ga odmah uveriti u veliku praktičnu vrednost ovoga otkrića, mogao bih još da preporučim da se žarać može pogodno zagrevati pomoću mašine za zavarivanje”.

Zagrevanje žarača može da bude direktno sa strujom u oscilatornom kolu. Žarač se postavi u otvorenu izolacionu posudu (porculansko telo topljivih osigurača, sa užim krejem okrenutim naviše). Kao elektrolit može se koristiri 20 % rastvor sumporne kiseline, žarač, tj. Elektroda je od platine, a epruveta, tj. Izolator od prculana, npr telo od topljivog osigurača. Pri oscilatora tj. zatvaranju oscilatornog kola velika gustina struje će na užem otvoru porculana, zbog burne eksplozije, proizvesti oblak mehurića gas koji će da zatvori uži otvor tela osigurača, a otvori oscilatorno kolo. Zbog sile potiska mehurići gasa isplivaju, a dospeli rastvor u užem delu porculana ponovo zatvori strujno oscilatora tj. Primarno kolo Teslinog transformatora tako proces se ponavlja. Brzina zatvaranja i otvaranja oscilatornog kola elektrolitičkim prekidačem može da bude i preko 2 kHz. Šaleći se Tesla je jedno prilikom rekao da bi se kao prekidač mogli koristiti žablji ili pileći bataci, jer bi se oni pri prolazu struje grčili i tako vršili otvaranje i zatvaranje strujnog kola sa galvanskom strujom.

Teslini živini prekidači
“ No, nastavlja Tesla”, da se vratim, sasvim ozbiljno, opisanom “elektrolitičkom prekidaču”, to je jedna naprava koju ja savršeno poznajem, pošto sam sa njom pre dve ili tri godine iscrpno ekspeitisao. To je bil jedna od mnogih naprava koje sam ja izumeo u svojim nastojanjima da stvorim ekonomičan uređaj te vrste. Naziv joj, nestvarno, nije odgovarajući, utoliko što se može koristiti bilo koja tečnost, bilo da je provodljva, bilo da je načinnjena takvom na bilo goji način, da postane kiselina ili baza, ili ta takva postane zagrevanjem. Čak sam našao da se, u izvesnom smislu, može raditi i sa živom”.
Najbolji efeka Tesla je postizao upotrebom živinih prekidača. Kod neke vrste živinih prekidača Tesla je rotacijom metalnog diska sa zubcima vršio prekidanje živinog mlaza i tako vršio zatvaranje i otvaranje oscilatornog kola. U ovom obliku utvđeno je, kaže Tesla, da je dovoljn mali broj zubaca za veliki broj prekidanja, jer ukupan broj prekida odgovara proizvodu zubaca na disku,a da luk ne preskače sa zubca na zubac.
Kod druge vrste Teslinih živinih prekidača savijene dizne iz koje je živin mlaz izlazio pod pritiskom su se rotirala određenom brzinom, analogno prskalicama za vodu. Žvin mlaz koji se rotirao određenom brzinom padao je na metalne segmente, poredane kružno u kontejneru iznad kartera, prekidajući tj. Zatvararajući i otvarajući strujno kolo oscilatora. U nekim eksperimentima i metalni segmenti su se rotirali u suprotnom smeru.Ako je struja prekidanja imala veće vrednosti živa bi pri kontaktu sa metalnim segmentima isparavala, ali bi se ispod hladnjaka kondenzovala i ponovo slivala u karter gde bi pumpom ponovo bila potiskivana na dizne.
U nekim konstrukcijama živinih prekidača Tesla je vršio otvaranje i zatvaranje strujnih kola oscilatora pomoću dva živina mlaza.

Teslin sinhronizator – etalon centrala
Da bi Teslini transformatori davali signale u tačno određenim vremenskim intervalima li da bi nastajali u određeno vreme Tesla je prekidače u oscilatornom kolu primara pokretao satnim mehanizmom kao što se vidi na patentnoj prijavi br. 609 251. Ove prekidače, sinhronizatore, ,Tesla je nameravao da ugradi u tornju na Long Ajlendu i tako da sve časovnike na svetu pobuđuje istovremeno tj. sinhrono. Teslini sinhronizatori su našli široku i nezamenljivu ulogu u sinhronizaciji trofaznih sistema proizvodnje i prenosa električne energije naizmeničnim strujama. Koliko mi je poznato jedna Teslina etalon centrala se danas nalazi u Republici Slovenije

Gasni prekidači
Ovi prekidači spadaju u grupu tzv. ventilskih prekidača. Kod ventilskih prekidača struja mora biti brzo prekinuta da se ne bi razvila veća količina toplote na elektrodama. U protivnom u varničaru može da nastupi kver , zato što se proračunani samo na kratkovremeni prolaz udarne struje. Dovodne provodne površine su metalizirane aluminijumom , a bočne površine su pokrivene belim premazom neorganskog porekla. Premaz ih štiti od preskoka varnice po površini. Pojava struje i njena jačina zavisi od napona na priključnim elektrodama i promene elektičnog otpora gasa.Otpprnost gas se može toliko smanjiti da padne ispod otpornosti provodnika, i to znatno, pisao je dr Nikola Tesla u svom Dnevniku istraživanja u Kolorado Springsu.

Teslin prekidač sa stalnim magnetnim poljem
Uzajamnim delovanjem magnetnog polja stalnog magneta i magnetnog polja pokretnog naelektrisanja (varnice) dolazi do raspršenja varnice, a time se smanjuje njezino delovanje na elektrode. O ovom načinu prekidanja varnice dr Nikola Tesla kaže: “ Brzina prekidanja struje zavisi od intenziteta magnetnog polja i od potencijalne razlikw na krajevima gde varnica preskače …“ . Prekidanja su tako brza da proizvode muzičke tonove. Zato se ovi Teslini prekidači nazivaju : “ Teslin pevajući električni luk“. . Granica čujnosti električnog luka, govorio je Tesla, zavisi od njegove veličine. Ukoliko je veća površine koju obuhvata dati efekat zagrevanja u luku, utoliko je viša granica čujnosti. Najviše tonove emituju visoko naponska pražnjenja indukcionog kalema u kome luk zauzima gotovo celu površinu. Pored toga, zvuk koji se čuje zavisi u izvesnoj meri i od sastava elektroda….
Ovi Teslini prekidači se obično koriste ako se koriste struje niži frekvencija ili jednosmarna struja, jer kada se strujno, kolo koje puni kondenzator, zatvori , po Teslinom zakonu delovanja magnetnog polja na pokretno naelektrisanje, magnetno polje strujno kolo otvoti, napon ponovo stujno kolo, kroz magnetno polje, zatvori i proces se ponablja…

Teslin prekidač sa elektromagnetom
Polovi elektromagneta su prorezani radi podešavanja položaja elektroda. Ako je struja koja protiče relativo velika, poželjno je da se na vrhove štapića za pražnjenje navuče vrlo tvrd ugalj i pusti da se luk kreće između komada uglja. Tako se štapići očuvaju, a osim toga to je pogodno što se vazduh održava toplim, jer se toplota ne odvodi brzo kroz komade uglja, a rezultat je taj što je u procepu luka potrebna manja elektromotorna sila za održavanje niza prekida. Brzina prekidanja struje elektromagnetom zavisi od intenziteta magnetnog polja i od razlike pptencijala na krajevima luka. Prekidanja su obično u tako kratkim intervaljma da proizvode zvuk.
Pre nekoliko godina primećeno je, pisao je Tesla, kada se snažan indukcioni kalem prazni između polova jakog elektromagneta da pražnjenje proizvodi glasan šum kao pucanj iz malog pištolja…

Teslin pneumatski prekidač
Ideje koje je Tesla obelodanio u jednom patentu iz 1897. godine čini osnovu savemenih prekidača sa komprimiranim gasom koji su našli široku primenu u rasklopnim postrojenjima. Strujanje vazduha može da bude transverzalno i longitudinalno. Kod longitudalnog strujanja vazduh ili neki drugi (nezapaljv) gas se obično uvodi kroz elektrode.
Podešavanje se vrši regulacijom temperature i brzinom vazdušne struje. Po pravilu nije korisno da broj prekidanja struje u sekundi bude veći nego što je prirodna frekvencija vibracije kola koje se snabdeva dinamom, koja je obično mala.

Teslini rotacioni prekidači
Dr Nikola Tesla je podneo nekoliko patentnih prijava u cilju zaštite nekoliko tipova rotacionih prekidača ili „električnih regulatora kola“ sa vazdušnim procepom ili bez njega. Neki od ovih Teslinih rotacionih prekidača zaštićeni su u sklopu aparata za proizvodnnu visokofrekventnih struja. Kao npr. Rotacioni varničar (prekidač bez kontakta) u ulju izveden u obliku turbine, preko čiji se lopatica zatvara i otvara oscilatorno kolo, a same lopatice okreće ulje ppd pritiskom. Zatim, mehanički regulator električnih kola tipa „uključi- isključi“, za rad sa jednosmernom strujom. Sinhroni regultor električnih kola sa regulaciom momenta prekidanja koji rade sa izvorima naizmenične struje ili bez nje, kao i komutator za naizmenično uključivanje iii isključivanje, odnosno prevezivanje dva kondenzatora primarnog kola Teslinog oscilatora. Osnovni zahtev od svih prekidača je da otvaraju i zatvaraju oscilatorno kolo sa najvećom mogućom brzinom.
Ove Tesline rotacione prekidače su najčešće koristili Teslini sledbenici koji su radili na bežičnoj telegrafiji i rasveti kao što su: Pulzen, Markoni, Fesenden, Ruze i mnogi drugi.(da ne spminjem sebe).

Teslini zupčasti prekidači sa dva pomoćna procepa
Najbolji rezultati su pstignuti sa dve elektrode u obliku nazubljenih diskova koji se obrću u suprotnim smerovima. … Površine kugli koje se koriste na procepma (a i b) moraju biti čiste i pre svake upotrebe treba ih očistiti sa krupnim, a zati sa sitnim šmingl-papirom, a u nekim slučajevima i sa vodenim sitnim šmingl-papirom i sa polir pastama , bar sa onih strana koje su orenute jedna drugoj. Elektroprovodljivi delovi koji mogu da utiču na deformaciju električnog polja treba da su udaljeni od kugli najmanje za 4-5 prečnika kugli. Veliki uticaj na pravilnost i stabilnost rada prekidača ima joizacija vazduha u varničnom prostoru. Pri osvetljenju kugli, a naročto ultraljubičastom svetlosti stvara se dopunska jonizacija i samim tim se ubrzava pražnjenje.
Raspred osi varničara može da bude vertikalan i horizontalan. Upravljanje varničarom može da bude ručno i daljinski.Šipke na kojima se nalaze kugle prave se od izolacionih cevi.
Metalna ležišta i svi ostali metalni delovi, kroz koje prolaze šipke prave se što je moguće manjih dimenzja i postavljaju se na odstojanja koja su jednaka maksimalnoj dužini varnice, koja bi mogla nastati prilikom pražnjeja.

Teslin višestruki varničar sa kuglama
Služeči se ovom vrstom obarača. pisao je dr Nikola Tesla, našao sam, da je iz tri razloga bolji od običnih obarača. Prvo što su manji gubici i manje kvarenje materijala, drugo što se varnica cepa na manje varnice i što uglađene površine mnogo duže da traju, a treće, što se takvim aparaturama mogu i izvesna merenja preuzeti.
Uostaloma potrebno je da napomenem, da se daljina, na koju varnica preskače smanjuje kad frekvencija raste.

Teslin višestruki varničar sa pločicama
Ugledni nemački prof. Maksvin o ovom Teslinom varničaru rekao je: “ Drugi način, koji je docnije profesor Vin primenio u bežičnoj telegrafiji, bio je da rascepi varnicu na mnogo sitnih varnica, time što se upotrebi čitav niz pločica između kojih preskaču sasvim sitne varnice…“
Na predavanju u Londonu za ovaj tip varničara sam dr Nikola Tesla je rekao: “ Sa ovom vrstom obarača bio sam u stanju da održim oscilaciono kretanje duže vremena bez ikakve, golim okom vidljive varnice između pločica i bez znatnog zagrevanja…“
Ukoliko je veći broj pčočica između koji se varnice pojavljuju utoliko se varničenje brže gasi. Da bi se ubrzalo gašenje kod ovih varničenja dr Nikola Tesla ih je postavljao u neprovodljive fluide, inertne gasove pod pritiskom, transverzalna i longitudalna magnetna polja itd…

Napajanje Teslinog transformatora – komutatorom
U prvim eksperimentima dr Nikola Tesla je koristio generatore koji su na jednom (donjem) kraju davali naizmeničnu struju, a na drugom (gornjem) jednosmernu struju. Na donjem kraju galvanski spoj sa spoljnim strujnim kolom vršio se preko kliznih prstenova i četkica, a na gornjm kraju preko kolektora. Ovaj generator je obično pokretao tzv. komutatorke koje su pretvarale jednosmernu struju jednog napona u jednosmernu struju drugog (višeg) napona ili jednosmernu struju nižeg napona u naizmeničnu struju višeg napona prema potrebi napajanja Teslinog transformatora bez fero- materijala. Napon napajanja se obično kretao od 7 KV do 30 KV. Primarni namotaj se sastojao od nekoliko namotaja debele žice. Prečnik primarnog kalema kretao se od nekoliko centimetara do 15. metara, a visina primarnog kalema obično je iznosila do jedne trećine sekundarnog kalema (zbog izboja sekundarnog namotaja kroz namotaje primarnog kalema). Sekundarni kalem napravljen je od velikog broja tanke žice. Dr Nikola Tesla je ćesto koristio jednaku težinu npr. bakra za izvlačenje žice primarnog i sekundarnog kalema.pri različitim odnosima prečnika. Jedan kraj sekundarnog kalema je obično bio uzemljen, a drugi (gornji) kraj je obično bio spojen sa kuglom ( 30-72 cm)., a ponekad sa dodatnim (ekstra) kalemom. Primarno (oscilatorno) strujno kolo , obično, sačinjavaju kondenzatori, prekidač (varničar), izolatorske čašice i primarni namotaj.

Induktorsko napajanje
Jedan od prvih Teslini transformatora bez feritnog jezgra sastojao se od jednog velikog induktora koji se napajao iz generatora jednosmerne struje snage oko 10 KW. Prekidač je bio Tesline konstrukcije sa živinim mlazom. Induktor je punio bateriju od Lajdenskih boca sa debelim staklom, a ponekad je Tesla koristio staklene boce i slanu vodu kao elektrolit. Naelektrisane boce su se praznile preko varnčara ili rotacionog prekidača kroz primar Teslinog transformatora, koji se sastojao od oko desetak namotaja debele elktroprovodljive žice koja ne mora biti izolovana.U središtu primarnog namotaja ugrađen je sekundarni namotaj koji se sastojao od nekoliko hiljada namotaja tanke izolovane žice.
Pomoću Teslinog ransformatora Tesla je na jednostavan način mogao da ostvaruje mnoge efekte, naročito svetlosne. U Teslinoj patentnoj prijavi br. 568, 180 uočljivo je prikazana blok šema jednog od Teslinih transformatora koji se napajaju pomoću induktora.

Generatorsko napajanje Teslinog transformatora
Na Teslinoj patentnoj prijavi br. 568,179 prikazano je jedno generatorsko napajanje Teslinog transformatora bez feritnog jezgra. Ovde se radi o generatoru jednosmerne struje nižeg napona. Da bi se dobio viši napon energija iz generatora se akumulira u namotajima elektromagneta koji pri otvaranju strujnog kola samoindukciom podiže na visok napon koji napaja primarno (oscilatorno) kolo Teslinog transformatora. Na patrntnim prijavama br. 568,176 i 568,178 gheneratori imaju ulogu i autotransformatora , a prikazana je primena i dodatnog ili ekstra kalema.
Dr Nikola Tesla je za regulaciju perioda vibracije visokofrekventnih strujnih kola iskoristio svoj kondenzator promjenljivog kapaciteta i kalem čija se samoindukcija po volji mogla menjati i to je opisao u patentnoj prijavi br. 568,178. pod naslovom: Metod regulisanja aparata za proizvodnju visokofrekventnih struja.

Napajanje Tdslinog transformatorima visokofrekventnim generatorima
Februara 1893. godine dr Nikola Tesla je održao treće predavanje iz oblasti struja visoke učestalosti na Franklinovom institutu u Filadelfiji. Pojedini tipovi generatora i njihovi spojevi u strujnim kolima bili su prikazani u obliku tehničkih crteža na slajdovima. Ti tz. mnogopolarni Teslini generaori imali su oko 380 pari polova tj. polnih nastavaka i pri velikim turažama proizvodili su visokofrekventne struje frekvencije preko 10 KHz pa sve do 35 KHz. Ovi Teslini visokofrekventni generatori koristili su se skoro u celom svetu za napajanje radiostanica sve do 1921. godine.

Traansformatorsko napajanje (energetski trafo) Teslinog transformatroa
Napajanje Teslinog transformatora može biti direktno iz gradske mreže i imdirektno kada se koristi mrežni transformator. Energetski (mrežni) transformator koji je dr Nikola Tesla koristio u Koloradu Springsu pfoizvela je firma Vestingfaus napona 50 kV i snage 100 kW. Tesla je radio obično sa snagom do 72. kW, a imao je proračune za snage do 200, odnosno 300 kW. Međutim, pramenovi oko dodatnog kalema, prečnika i preko 40 m. na veli su Teslu na pomisao da bi se atmosfera mogla zapaliti kao i svako fizičko telo kad se zagreje na tačku paljenja.

Napajanje transformatorima sa srednjim izvodom
Zajednički tj. srednji izvod iz visokonaponskog transformatora koji je služio za napajanje Teslinog transformatora bez feritnog jezgra obično je bio uzemljen ili galvanski spojen sa srednjim izvodom primarnog namotaja Teslinog transformatora. i donjim krajem sekundarnog namotaja tako da je Teslin transformator bio spojen u autottansformatorskom spoju. Kao opterećenje napojnog transformatora Tesla je koristio prigušnice. Kod transformatora manje snage Tesla je koristio samo jednu prigušnicu. Prigušnice su čuvale transformator za napajanje od kratkog spoja pri kratkom spoju tj. pojavom varnice i samoinduktivno su podizale napojni napon pri otvaranju strujnog (oscilatornog) kola primarnog namotaja Teslinog transformatora.. Tesla je ove transformatore uvodio u rezonanciju regulacionim kalemom tj. kalemom sa promenljivom samoinduktivnošću.Regulacionim kalemom sistem se uvodi u željeni oblik rezonancije što zavisi od namene transformatora.

Ogledi sa primarnim namotajem
Dr Nikola Tesla je dosta ogleda izvodio sa primarnim namotajem Teslinog transformatora bez feritnog jezgra i bez sekundarnog namotaja. Ovi ogledi bi se mogli nazvati Teslini ogledi sa oscilatornim kolom.Npr. Tesla je staklenu kuglu obične sijalice delimično stavio u primarni namotaj, a drugu stranu kugle obložio kalajnom folijom.Pri radu oscilatornog kola paralelno sa namotajima primara pojavljivao se svetli prsten. Njegov intenzitet se pojačavao kada se kalajna folija spajala sa uzemljenjem.Ovaj Teslin ogled u cilju ispitivanja ovoga efekta, možemo izvesti tako da umesto sijalice postavimo stakleno zvono sa sistemom za stvaranje i merenje vakuma u zvonu….Tesla je u primarni namotaj postavljao staklenu cev, a u staklenu cev je stavljao balon od obične sijalice.Pri radu oscilatornog kola u staklenom balonu se pojavljivao svetleći prsten.Međutim, ako se primarni namotaj zameni sa metalnom folijom svetleći prsten se u balonu ne javlja…

Teslino indukciono grejanje
Paralelno sa svojm visokofrekventnim straujama Tesla je razvijao i indukciono grejanje, koje se zasnivalo na principu elektromagnetske indukcije kod kojih se električna energija sa primarnog indukcionog kalema prenosi indukciom na merno telo, te je samim tim, prevaziđena problematika izmene toplote.Induktivno zagrevanje zavisi od vihornih struja koje se javljaju u provodniku (metalu) koji teba da se zagreje i koji se stavlja u visokofrekventno (500 HZ do 2 kHz) magnetno polje. Indukovani naponi su bezopasni, a primena je mnogostruka: grejanje, topljenje,lemljenj, varenje, žarenje, povbršinsko kaljenje, indukciono grejanje usnika presa, indukciono grejanje levanih alata, indukcioni uređaj za štampanje metalnih slova, indukcioni uređaj za zagrevanje plastičnih masa u cilju presovanja i izvlačenja, indukcioni uređaji za proces sušenja, indukciono grejanje hemijski reaktora i autoklava, i mnogi drugi uređaji i sistemi koji rade na Teslinim vsokofrekventnim strujama ili drugim rečima Teslinim strujama.

Indukciono kuvanje
Nasuprot klasičnom načinu kuvanja, kod kojega električna struja zagreva otpornu žicu čija se toplota prenosi na grejnu ploču, a zatim na psudu u kojoj senešto zagreva – kod indukcionog kuvanja „grejna ploča“ ostaje hladna: naizmenično elektromagnetno polje indukuje u metalnom dnu posude električnu struju koja izaziva grejanje čitave ppsude i recimo hrane….

Teslno dijatermičko zagrevanje
Dijatermički uređaj služi za zagrevanje određenih delova ljudskog tela pomoću struja visoke frekvencije odnosno pomoću Teslinih struja. O ovome je dr Nikola Tesla pisao: „… ja sam pokazao u svome predavanju pod naslovom :: Masaža sa strujama visoke frekvencije, 23. decembra 1910. godine. da telo gotovo izolovano u vazduhu, može biti zagrejano jednostavno svojim spajanjem sa izvorom visokog električnog potencijala i visoke frekvencije. Grejanje će biti, naravno, po površini tela tj. po koži. Sa ovakvim uređajem, pravilno uzemljenim,zar ne bi bilo moguće za jednog veštog lekara da u ovakvom uređaju nađe sredstvo za uspešno lečenje raznih vrsta bolesti….“

Darsonvalizacija
Londonski Tajms, posle Teslinog predavanja održanog 4. februara 1892. godine u Faradejevoj laboratoriji piše:“… Zatim dolazi značajno otkriće,po kome, ukoliko elektricitet raste u fizičkom pogledu, utoliko je slabije njegovo delovanje na čovečije telo…“ O ovome dr Nikola Tesla je rekao: „… Ovo kratko saopštenje, nadam se, neće se protumačiti kao pokušaj sa moje strane da se pokažem kao neki lekar čudotvorac… Ipak sam, konačno imao zadovoljstvo da napravim uređaj koji funkcioniše jednostavno i pouzdano…Ljekar će sada moći da dobije uređaj pogodan da ispuni mnoge zahteve…“ Profesor Monel, lekar – stomotolog, u svojoj knjzi pod nazivom: visokofrekventne struje u medicini i zubarstvu, opisao je svoj utisak sa Tslinog predavanja i navodi da je Tesla izgradio prenosni visokonaponski oscilatorom pod nazivom „Mini Tesla“ cilindričnog oblika, dužine oko 30 cm, prečnika oko 3 cm, snage oko 30 W, frekvencije 40 kHz i izlaznog napona 73. kV….. Sa „Mini Teslom“ bio je inspirisan francuski filozpf D~Arzonval 1892. godine pa je po njemu jedna od metoda lečenja Teslinim strujama nazvana D~Arzonvalizacija

Sekundarni namotaj Teslinog transformatora
Dr Nikola Tesla je govorio: “ Koristim dužinu sekundara koja je približno jednaka četvrtini talasne dužine električnog poremećaja ( zasnivajući proračun na bazi njegovog prostiranja), tako da naboj završetka sekundara , koji je udaljen i od primara, bude na maksimumu. Drugi kraj sekundara spajam sa zemljomm….“

Telslin visokofrekventni sistem
Primar pobuđuje sekundar. Sekundar pobuđuje dodatni kalem. Sva ova tri sistema : primar, sekundar i dodatni kalem imaju isti peiod vibracije.
Kao što je ranije bezbroj puta naglašeno, pisao je Tesla, jedna od glavnih teškoća na koje se nailazi pri radu velikog oscilatora je raspodela kapacitivnosti koja može smanjiti efikasnost mašine prilikom prenosa električnih oscilacija u okolni medijum. Raspodeljena kapacitivnost postaje naročito štetna kada namotaji imaju veliki prečnik ili kada, uopšte uzeto, postoji velika razlika potencijala između delova žica koje nisu mnogo udaljene.Susedne žice deluju kao kondenzator u kojem se energija gomila pri svakoj promeni napona, a njena količina je srazmerna kvadratu potencijalne razlike između delova žica od kolih je napravljen kondenzator….. U dobro konmstruisanom oscilatoru celokupno kretanje izazvano u kalemu treba da bude preneto u spoljnje kolo, ali taj se uslov u potpunosti ne može nikad ostvariti…

Dva primara
Postoji jedan način, pisaoje dr Nikola Tesla, a izgleda ds je najbolji, koji se sastoji u tome da se načini sekundar od jednog broja elemenata,uključujući i kondenzator i kalem, koji svi imaju vibraciju visoke frekvencije,a svi su vezani na red. Vibracija primara treba da je brža i da odgovara frekvenciji svakog od elemenata u sekundaru. Na ovaj način može se dobiti ma koja elektromotorna sila; sekundar može biti svake dužine a ipak će vibrirati brzo.
Jedan uređaj namenjen istoj svrhi, piše Tesla. On se sastoji u primeni dva primara, od kojih je jedan nezavisan od prekidača i premošćen kondenzatorom, ….
Tesla je primetio da se maksimalni sekundarni napon postiže pri tačno određenoj srazmerno slaboj magnetnoj vezi primarnih namotaja i sekundarnog namotaja.

Antena
Promenom veze primar-sekundar dovodilo je do promene sekundarnog napona. Pri optimalnoj vezi fauzna razlika između primarne i sekundarne struje iznosila je 90 stepeni. U tom slučaju primarna struja ne može kompenzirati sekundarnu struju, a to omogućava sekundarnom magnetnom fluksu da se samo kroz sekundarni namotaj razvija do neograničenih vrednosti. To je navelo Teslu na ideju da sekundarni namotaj pravi kao jednoslojan sa što vbećim razmakom između krajeva. U tom slučaju sekundarni namotaj je počeo delovati kao beskonačni provodnik sa strujom.Raspored napona po sekundarnom namotaju je, u ovom slučaju, po zakonu kosinusa…..Tesla je električnu dužinu sekundarnog namotaja skraćivao induktivnim opterećenjem. Radeći sa krajnjim talasnim dužinama Tesla je zaključio da sekundarnom namotaju ne trebaju dodatna opterećenja i tako je Tesla otkrio ANTENU.

Teslin sistem Zemlja-antena
Dr Nikola Tesla je u Koloradu Springsu koristio transformator koji je na slobodnom kraju imao metalnu kuglu sa vertikalnom žicom kao antenom.Pomerajući kuglu po vertikalnom žici i mereći njezinu promenu kapaciteta, u odnsu na Zemlju Tesla je prvi osetio tzv. usaglašenu četvrtotalasnu antenu., kakva se i danas najčešće koristi i kao prijemnika Teslinih elektromagnetnih talasa.
Beleške sa Long Ajlenda pokazuju da se Tesla mnogo trudio da upozna pojavu prostiranja energije u sistemu zemlja-antena.
Za Teslu je antena, kao i uzemljenje, osnovni princip koji je imao za cilj da reši prenošenje električne energije bez žica za radiotelefonske i druge svrhe,Dužinu antene Tesla je uvek određivao prema talasnoj dužini koju emituje. Kako su frekvencije na kojima je, u jednim ogledima, radio, bile u području MHz , tj. talasnim dužinama veličine stotine metara, antene su bile monumentelih razmera.

Teslini oscilatori – vrste i podela
Poznato je da je dr Nikola Tesla prvi postigao vrlo značajne uspehe sa električnim oscilatornim kolima. Od načina dobijanja energije u oscilatorni sistem zavisi karakter oscilatornog procesa., pa tako oscilovanje može da bude; slobodno, prisilno, parametarski i samopobudno.
Prema talasnom obliku, oscilatori se dele na harmonijske, i relaksacijske. Harmonijski su oni oscilatori kod kojh su izlazni naponi sinusidalnog oblika,a relaksacioni su oni oscilatori kod kojih naizmenični izlazni naponi nisu sinusidalni. Pored toga, oscilatori se mogu deliti i po frekventnom području, konfiguraciji sklopa, vrsti frekvencijsko – selektivnog sklopa…
Dr Nikola Tesla je konstrujisao mehaničke i električne oscilatore. Parametri mehaničkog oscilatora su: Masa, elastičnost i mehanički otror, a kod elektrkčnog oscilatora su: Induktivitet, kapacitet i električni otpor.

Tesla o viteštvu
Dr Nikola Tesla je govorio da će se rat u budućnosti svoditi samo na borbu između sprava koje će biti u stanju da vrše ma kakvu bilo naredbu koja če se izdavati mnogo ranije. Proerd toga, sprave će same, u datoj situaciji, moći da donose odluke šta treba da se radi u tom času….. Veliki vizionar predvideo ono što je i do pre pola veka izgledalo kao naučna fantastika, a danas je stvarnost…
Pored mnogih činjenica iz Teslinog nepresušnog stvaralaštva iznosim i da su pronalazači i moderne kompjuterske tehnologije bili iznenađeni kada su susreli Teslina osnovna otkrića, već registrovana. Tako je jednom prilikom Lilend Anderson rekao: „Začuđuje me odbijanje nekih ljudi na polju kompjuterske tehnologije, da priznaju Tesli za važnost u vezi sa ovim… Posle svestranih istraživanja i proučavanja, ipak, tek nedavno priznat kao pionir i na ovom polju….“

Ogledi sa Teslinim transformatorom bez feritnog jezgra
Dr Nikola Tesla izveo je mnogobrojne oglede u toku svoga naučno-istraživačkog rada sa svojim transformatorom bez feritnog jezgra. Npr. Ako se na izvode sekundarmog namotaja Teslinog transformatora postave kuglice mamog prečnika (od nekoliko milimatera), ili diskovi poluprečnika 1-2 cm sa oštrim ivicama onda se može primetiri, a naročito u tami, tzv. vatra sv,Elma ili vartra Svetog Ilije, a to je pojava magličasto- ljučitasti beli strujnice pri normalnim atmosferskim uslovima. Ova pojava se nazova „Teslino zračenje“. Pri ovom pojavama kuglice ili pločice se ne zagrejavaju. Ova zračenja u neposrednoj blizini mogu da zapale papir, drvo, suvu slamu i slično. Ovim zračenja mogu ds se koriste za uničštavanje korovskih biljaka u poljoprivrednim kulturama.Tesla je eksperimentalno dokazao da bi telo naelektrisano emitovalo zračenje treba da se naelektriše na napon preko 3 kV po kvadratnom milimetru površine.Jednom prilikom Tesla je izjavio: „Ako bi se Sunce naelektrisalo do određenog napona po popovršini,,onda bi ono moglo da zrači i u hladnom stanju, jer bi to mogla biti čisto električna pojava“.

Ogledi sa izvodima sekundara
Među mnogim pojavama koje mogu da se izvedu sa visokonaponskim i visokofrekventnom transformatorima, ja sam ovde odabrao, rekao je Tesla, samo one koji izgleda da imaju neka svojstva novine i vod nas nekim zanimljivim zaključcima.Npr. Postavimo na krajeve sekundarnog namotaja dva međusobno paralelna provodnika na određenom rastojanju
Za razliku od običnog visokonaponskog pražnjenja, gde bi se javila varnica samo na jednom mestu i to gde je najmanje rastojanje, Kod visokonaponskog i visokofrekventnog pražnjenja između paralelnih provodnika se formora paravan (zastor) čitavom dužinom provodnika. Pražnjenje ovoga kola javlja se u obliku moćnih snopova svetlećih strujnica , koje se emotuju sa svih tačaka između paralelnih provodnika. Boja svetlećih silnica zavisi od sredine (gasa) u kojoj se nalaze provodnici (helijum -crvene, kiseonik –zelene, azot – plave ) , a oblik svetlećih strujnica od napona i frekvencije Teslinih struja.
Sa današnjeg stanovišta nauke i tehnike ovi paravani bi se mogli iskoristiti pri ispitivanju električnih pojava kao npr. Pokelsonovog, Kerrovog i Starkovog efekta i njihovih primena.

Ogledi sa šiljcima
Ako se šiljak koji je spojen sa uzemljenjem prinese kugli na sekundarnom namotaju u horizontalnoj ravni onda se put izboja podiže naviše, jer varnica zagrejava vazduh, a topli vazduh se diže i kako je boljo provodnik varnica ima oblik luka. Ao šiljak postavimo iznad kugle onda je izbijanje električnih varnica između kugle i šiljka približno pravolinijski tzv. vertikalni hitac.
Ognjeni preti i ognjeni pramenovi zavise od površine tele, tako da je na šiljku neuporedivo jače nego na kugli. Izboji na kugli uglavnom zavise od njezine površine i naelektrisanja po površini. Ako je njezino naelektrisanje iznad kritičnog tj 3kV po kvadratnom milimetru i ona počinje vidljivo da zrači.
Ako šiljke postavimo jedan iznad drugoga, u tami se vidi plavičasto tinjavo izbijanje slično pojavi na gromobranima pre udara groma.
Ako između šiljaka postavimo tanak izolatorni materijal npr. papir električne varnice će proći kroz papir i na mestu prolaza napraviti rupice. To se koristi kod bušenje cigaret papira i pravljanja namenskih sita. Ako se šiljci približe na nekoliko milimetara kraj papira, onda se papir zapali. Ako se između šiljaka postavi tanka staklena oločica, električne varnice prolaze kroz pločicu, ali se pločica ne probuši.

Ogledi sa stalnim magnetom
Ako se na izvode sekundara Teslinog transformatora bez feritnog jezgra postavi pernanentni magnet, onda se u tami mogu primetiti izboji u smeru magnetnih linija sila. Detaljnim posmatranjima može se primetiti intenzivnije zračenje na rubovim stalnog magneta. Ovaj Teslin ogled može se koristiti u magnetooptičkim ispitivanjima npr. Faradejev, Zemanov i drugi magnetooptički efekti.

Ogledi sa svećama
Ako pored izvoda sekundarnog namotaja Teslinog transfodmatora postavimo nekoliko upaljenih sveća izboji se vrše sa jednog na drugi plamen sveća. Sveće se mogu postaviti kružno (Teslino obrtno optičko polja), Pravoliniski (Teslino pravolinijsko optičko polje) ili u nekom proizvoljnom rasporedu.
Ako se na krajevima sekundara spoje bakarne (deblje) žice koje se sa donjim kajevima spojene sa pločama kondenzatora.Pri pražnjenjima kondrnzator se prazni kroz varničar koji se može podešavati. prema potrebi. Na izvodima bakarnih elektroda spoji se sijalica male voltaže, ispod nje sijalica od 50 V, još niže sijalica 100V, a najniže tinjalica. Kada se luk javlja na varničaru , sijalica od 50 V će jako svetliti, a sijalica od 100 V vrlo slabo će svetliti ili će se ugasiti. Ako se bakarne šipke (elektrode) na vrhu kratko spoje onda će se sijalica od 50 V ugasiti, a sijalica od 100 V jako svetliti. Ove rezultate, psao je Tesla, ne treba pripisivati samo frekvenciji već pri promeni u funkciji vremena, koja može voti velika i sa niskim frekvencijama. Može se dobiti veliki broj drugih rezultata iste vrste, jednako interesantnih naroćčito za one koji su navikli da rukuju samo jednosmernom strujom, jer oni pružaju drugačije podatke u ispitivanju prirode električnih struja.

Flemingovi ogledi sa Teslinim transformatorima
Prvo, varničenje po porculanskom izolatoru, da bi ilustrovao jednu od modernih upotreba Teslinih transformatora tj. da se otkriju pukotine u porculanu na osnovu toga što varnice teže da se pripiju čvrsto za površinu izolatora.
Drugo, pražnjenje u otvorenom prostoru od zamišljenog kraja sa povremenim varničenjem ka uzemljenju provodnika. Ovo pokazuje u maloj razmeri neke od veličanstvenih efekata kokje je Tesla kasnije proizvodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu.
Treće, eksperiment je imao da pokaže da duga neonska cev kada se unese u električno polje, koje okružuje Teslin transformator, može da svetli i bez ikakvih električnih veza.

Teslina kiša
Napisane su mnoge knjige, govorio je dr Nikola Tesla, o upotrebi električne energije u poljoprivredi, ali činjenica je da je u tom pogledu vrlo malo učinjeno u praksi.“ Jednog dana dok sam lutao po planinama, potražio sam sklonište od oluje koja je nailazila. Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne, dok naizad nije sevnula munja, a nekoliko trenutaka kasnije nastao potop. Ovaj prizor me podstakao na razmišljanje. Bilo je očigledno da su ove dve pojave tesno povezane kao uzrok i posledica.Posle malo razmišjanja, zaključio sam da je električna energija koja je izazvala toliko prolivanja vode, bila neznatna , dok je munja odigrala ulogu osteljivog okidača.To je bila divna mogućnost za podvig…“ Sam Tesla pričao je kako je jednog dana dok je radio sa radiostanicama u Koloradu Springsu, oko laboratorije bila vrlo gusta magla. Kada je u laboratoriji proizveo veoma jako električno polje, visoke frekvencije, magla je ispunila laboratoriju da se nije video „prst pred okom“ kako se to kaže za gustu maglu. I tad je Tesla pretpostaviod da bi se jakim električnim poljem mogla vlaga sa mora dovoditi u bezvodne oblasti kopna i natapati pustinje, te ih pretvarati u plodno zemljište. To nije fantazija kako je govorio Tesla. Kad bismo mogli da proizvodimo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj da se promene. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetar je nosi do dalekih krajeva gde ostaje u stanju delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život, mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelikatni način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka… Električnim sredstvima obezbediće se u budućnosti šume od požara, uništavaće se mikrobi, insekti i glodari. …“Iz čestih Teslinih izjava može se zaključiti da je Tesla mislio da bi se pri određenim atmosferskim uslovima na određenim mestima (gde je potrebno) javila veća količina padavina nego na nekim drugima…. ….

Uništavanje insekata
Zapažene su zanimljive stvari, pisao je dr Nikola Tesla, u svom Dnevniku iz Kolorada Springsa. Primećena je muva na vrhu kugle i kada je prekidač bio uključen insekt je nestao (poznato je da je Tesla mrzio muve i progonio ih iz svoje okoline). Drugi jedan takav insekt nalazoi se sa druge strane kugle, a struja je bila uključena baš u trenutku kada je muva poletela; videlo se tada kako muva pada na odstojanju oko jedne stope od kugle pravo na pod, očigledno uginula u letu. ….Još zanimljivije je bilo videti moljca na odstojanju od punih jedanaest stopa od kugle, blizu drvene konstrukcije, kako pada čim je prekidač bio uključen. …..Na ovim Teslinim otkrićima napravljeno je više aparata za uništavanje insekata. Obično sa ovi aparati postavljaju iznad ribnjaka, pilićarnika i slično. tako da ubijeni insekti padaju u ribnjak ili pilićarnik…Da bi efekat bio bolji postavljaju se sijalice raznih boja, žvine, ultraljubičaste i slično, a često se koriste i razni mirisi i opijumi da privlače insekte. Teslinim talasima mogu se uništavati razni paraziti kao što su žižak u semenima žitarica ili sitni insekti u starim knjigama, odjeći, tkaninama i slično

Teslin pastir
Tesline struje našle su široku primenu na pašnjacima i terenima gde treba da se č;uva stoka.Pored toga, Teslin ;;čoban se koristi i pri zaštiti poljoprivrednih kultura, torova i obora od predatora. Tesline struje se koriste i kod „Teslinih bičeva“ pri teranju stoke….
Tesline struje se koriste i pri omamljivanju riba, rakova, glista.Izgonenju glista iz humusa. Tesline struje se koriste i pri uzimanju otrova od pčela, osova, stršljenova, i zmija.

Ispitivanje cevi ispunjemih plemenitim gasom
Švetska fabrika telefonskih uređaja L.M. Erikson iz Stokholma knstruisala je jedan mali prenosni aparat za ispitivanje cevi ispunjenih plemenitim gasom i nazvala ga Teslinim imenom. Konstrukcija aparata opisana je u časopisu Erikson revija….., a namenjen je uglavnom ispitivanju osigurača za telefonske i telegrafske vodove.Osigurače sa metalnim šiljcima, pločicama ili rupicama u liskunu zamenili su sa staklenom cevi u koloj su bile zatopljene dve elektrode na tačno određenom rastojanju. Iz cevi je evakuisan vazdzuh i ona je ispunjena nekim plemenitim gasom pod smanjenim pritiskom. Ppdešavanjem razmaka između elektroda i veličinom pritiska plemenitog gasa može se podesti da do jonizacije i pražnjenja gasa između elektroda dolazi tačno pri određenoj visini napona. I ovi osigurači mogu da otkažu ako staklena cevčica naprsne i pritisak gasa u njoj poraste, tako da do pražnjenja između elektroda ne može da dođe i kod znatno povišenog napona.Vrlo je teško prostim okom ustanoviti najmanje pukotine u staklu, naročito kada se pojave ispod nožastih kontakata koji su zalemljeni na krajevima cevčice. Pomoću Teslinog aparata može se ovo vrlo lako i vrlo brzo ispitati na licu mesta ne vadeći osigurač iz ležišta. Ako se izvod sekundarnog kalema Teslinog transformatora približi ispravnom osiguraću tj. staklenoj cevčici sa plemenitim gasom visokofrekventno polje će jonizovati gas u cevčici i ona će svetliti.Prema tome ispitivanje je vrlo jednostavno i brzo, tako da se može za vrlo kratko vreme izvršiti proveravanje velikog broja ovakvih osigurača na licu mesta ne vadećii osigurače.

Pbuđivanje Gajslerovih cevi
Eksperimentalno sam dokazao, govorio je dr Nikola Tesla, da ako se isto pražnjenje koje je jedva dovodilo da izazove svetleći pojas u kugli sijalice; pri propuštanju kroz primarno kolo usmeri tako da bude pojačan efekat njegovog elektrostatičkog uticaja, transformišući ga na viši potencijal, tada se sa rastojanja od nekoliko stopa može izazvati svetlo u cevi iz koje je izvučen vazduh i u kojoj nema elektroda. …. Ako nekoliko Gajslerovih cevi sa različitim gasnim smešama prinesemo izvodu sekundarmnog klema Teslinog transformatora bez feritnog jezgra primetićemo da one sve beskontaktno svetle….
A. Jovan je 1 900. gpdine je izvršio napajanje HeNe laserske cevi sa Teslinim transformatorom.Za pobuđivanje HeNe laserske cevi koristi se visokofrekventno polje od 100. kHz.
Danas se napajanje gasnih lasera sa Teslinim trasformatorom izvodi tako da se sekundarno izvod postavi na samu lasersku cev, a krajevi galvanski spoje sa elektrodama s tim što se jedan kraj uzemlji.
Teslini transformatori bez feromaterijala koriste se i za napajanje lasera sa influentnim delovanjem šiljka (šijaka).

Teslin selektor zračenja
Kod lasera novije konstrukcije teslinim transformatorom se vrši jonizacija nekog gasa ili smeše gasova na atmosferskom pritisku, a zatim se Teslinim selektorom zračenja izluči određena talasna dužina tj. zračenje određene talasne dužine odnosno određene frekvencije…..Teslin selektorzračenja je ustvari Teslino sferno ogledalo sa promenjivom žićnom .dužino. Teslino sferno ogledalo nastaje pri rotaciji elektroprovodljivog fluida (žive, otopljene platine i slično) u Teslinom magnetnom polju.Pri promeni brzine obrtnog magnetnog polja menja se oblik sfere tj. menja se žižna dužina i pri određenoj dužini u gasu dolzi do laserskog efekta Ako je laserski zrak, mnogo, jak i propali sfernu površinu Teslinog ogledala ona se sama rotacijom regeneriše. Pri većoj brzini u sredini ogledala pravi se otvor (blenda) kroz koji izlazi laserski zrak.
Ako je elektrofluid optički proziran za određenu talasnu dužinu mogu se praviti i Teslina sočiva.
Kod dinamičkih gasnih lasera radni fluid se u komoru dovodi kroz elektrode koje su galvanski spojene sa sekundarnim izvodima, a Teslinim rezonatorom bi se izdvajalo zračenje određene talasne dužine, odnosno frekvencije.
Kod Teslinih transformatora velike snage u momentu kada dođe do oksidacije azot i kiseonika ako su normalni atmosferski uslovi stvaraju se bljeskovi koje se mogu iskoristiti za „pumpanje“ optičkih aktivnih materija.
Za „pumpanj“ lasera u boji obično se koriste azotni laseri. P. Sorkin je 1966. godine konstruisao laser koristeći organske boje. Danas se ovi laseri koriste za pobuđivanje ekscimer lasera. Ekscimer je naziv za molekule koje se nalaze samo u pobuđenom stanju, npr ksenon. Kod ekscimer lasera kao laserski proces služi prelaz između gornjeg (vezanog) i donjeg (nevezanog) stanja. Pobuđivanje se obično ostvaruje Teslinim transformatorom.
Teslinim transformatorima se obično trigeruju fleš lampe koje se najčešće koriste za optičko pumpanje lasera ili za osvetljavanje traga alfa ćestica i slično.

Teslin ogled sa rubinom
Ako menjamo vrlo brzo napon nekog tela, govorio je dr Nikola Tesla, uzdrma se njegova struktura. Ako je napon vrlo visok, a broj oscilacija u sekundi srazmerno mali npr. 20 kHz, dejstvo na strukturu tela može biti vrlo značajno. Uzmimo, npr. da se komad rubina neprekidnim delovanjem energije rastopi u malu kapljicu ona se pretvori u kapljicu koja će zračiti vidljive i nevidljive talase koji jedan u odnosu na drugi stoje u određenom odnosu, tako da će se kapljica pojaviti u određenoj svetlosti. …. (obično crvenoj p.a.)
Dr Nikola Tesla o ovome ogledu je pisao: “ Ako neprekidno dovođenje energije smanjimo na vrlo malu meru i sada dovodimo energiju koja raste i opada po određenom zakonu, kapljica koja se sada pojavi davaće tri vrste talasa: vidljive ( crvenu liniju sa talasnom dužinom 0,6943 mikrona spektralne širine 0, 0004 mikrona na sobnoj temperaturi) i dve vrste nevidljivih , koje se sastoje od tamnih talasa različitih talasnih dužina i iz talasa sasvim određenog karaktera…“
Ovi Teslini ogledi omogućili su posle pola veka konstrukciju prvog rubimovog masera i rubinovog lasera, zatim lasera u boji i ekscimer lasera.

Usmeravanje energije zračenja
Kroz kuglu na sekundarnom izvodu Teslinog transformatora bez ferita na kojoj su se javljali “ ognjeni prsti“ dr Nikola Tesla je pod pritiskom propustao vazduh sa metalnim prahom od bakra i na taj način u smeru vazduha sa prahom usmeravao zračenje koje se javljalo na kugli. Pored mlaza sa metalnim prahom javljala su se zračenja kraći talasnih dužina nego na kojoj je radio Teslin transformator.
Drugi način na koji je Tesla vršio usmeravanje energije zračenja su staklane cevi s različitim gasovima. Na jednom kraju staklene cevi nalazila se mesingana elektroda (u samoj cevi), a oko drugog kraja cevi nalazi se pozitivna elektroda u obliku prstena Pri delovanju jakog električnog polja između elektroda elektroni se iz katode ubrzavaju prema anodi i pri udaru u slobodni kraj staklene cevi javlja se tzv. zakočno zračenje u istom pravcu.

Pobuđivanje piezoelektričnih izvora zvuka
Piezoelektrični efekat otkrili su 1880. godine braća Peter i Jakob Kiri. Oni su ustanovili kada se na monokristal kvarca deluje mehaničkom silom da se po površini kvarca javlja električno naelektrisanje., ako sila ne deluje duž glavne optičke osi monokristala. Pojava je reverzibilna, a to znači da pri delovanju električnog polja dolazi do mehaničkih deformacija monokristala. Ako se kristal kvarca veže paralelno sa oscilatornim kolom, koje se sastoji od kalema i kondenzatora promenljivog kapaciteta i frekvencija oscilatornog kola dovede na sopstvenu frkvenciju kristala kvarca, kvarc počinje da treperi. Mehaničke vibracije kvarca su relativno male i iznose oko par mikrona, i mogu se utvrditi preciznim merenjem. Primena je mnogostruka.( napisana je knjiga 101 priena ultrazvuka)

Magnetostrikcijski generatori ultrazvuka
Pojava da kod feromaterijala dolazi do mehaničkih deformacija pri delovanju visokofrekventnog magnenog polja naziva se magnetostrikcija.
Štapovi se prave od legiranih željezni, kobaltniih i niklenih legura. Oko štapa postavljen je kalem kiji se napaja naizmeničnom strujom frekvencije koja odgovara mehaničkoj (vlastitoj) rezonanciji štapa. Pomoću promenljivog kondenzatora podesi se frekvencija kola na sopstvenu frekvenciju štapa. Za neke materijale dobije se bolji rezultat ako se šipka prethodno magnetiše. Snaga Teslinog transformatora treba da se prilagodi snazi generatora i elektromehaničkim osobinama feromaterijala koji osciluje. Kod jaki magnetostrikcijskih generatora nalazi se nekoliko stotina fero-štapova sa serijski-paralelno vezanih namotaja koji su kao jedna celina obuhvaćeni jedno zajedničkom mehaničkom membranom. Kod predajnik npr na brodu mehaničke deformacije se preko membrane prenose na morsku vodu, a kod prijemnika je obrnuto.

Namjenske primene Teslinih struja
Palice za kroćenje životinja, ogrlice za dresiranje životinja, aparati za sprečavanje „hrkanja“, itd.
Teslinim strujama može da se deluje po svežim bojama na platnu ili papiru tako da se dobiju neke nove nijanse boja na slici. Pored toga ćesto se opisuju fotografije na kojima se razlikuju žive i mrtve ćelije.
Moji rezultati, pisao je dr Nikola Tesla, pokazuju da se pomoću jeftine električne struje i prostih aparata mogu oksidisati neogranične količine atmosferskog nitrogena. Na taj načim mogu se na celom svetu proizvoditi nitrat za povećanje plodnosti zemljišta. Velika industrija stvoriće se iz ovih mojih eksperimenata…..