Avanture su preživele, lamenti (sasvim utemeljeni u činjenicama, moram dodati) nad crnom sudbinom nekad najpopularnijeg žanra zabavnog softvera, najzad mogu da prestanu – danas postoje čak i razvojni timovi i izdavačke kuće (npr. Adventure Company) specijalizovane za izradu avantura. Pre nekoliko godina, doduše, budućnost ove vrste igara nije izgledala previše ružičasto.
Izlazilo je malo novih naslova, a još manje je bilo istinski vrednih igara. Stvari se danas laganim tempom vraćaju u normalu – naravno, avanture se verovatno nikad neće ponovo naći na pijedestalu na kojem su bile početkom i sredinom devedesetih (vidi “dodatni info”), ali se teško može očekivati ona oseka dobrih igara kao iz perioda dvehiljadite. Jednostavno, armija ljudi koja voli ovaj žanr nije mogla da nestane preko noći, i razvojni timovi polako shvataju, da postoji velika tržišna niša gladna dobrih avantura.
Scratches, prvenac argentinskog Nucleosys-a (ovo je prva komercijalna igra napravljena u Argentini) je horor, point&click avantura. Evidentan je uticaj koji mnogo poznatije igre imaju na skoro svaki aspekt ove igre. No, ukoliko uspete da pređete preko već puno puta viđenog načina izvođenja, pomalo kliširanog okruženja i donekle problematične strukture Scratches-a, očekuje vas dobar ugođaj.
Priča prati tri dana u životu horor pisca, Majkla Artejta, koji dolazi u tek kupljenu viktorijansku vilu, Blackwood Manor, u nameri da završi rad na romanu. Kao što to obično biva, ispostaviće se da postoji mračna tajna zakopana duboko u prostorijama napuštene kuće.
Slobodno se može reći da scenario predstavlja najuspeliji deo igre, jer pored veoma snažnih obrta u priči, ono što istinski oduševljava je koncepcija naracije.
Igrač će polako skupljati fragmente istorije velikog zdanja i njenih bivših vlasnika, koji će postepeno voditi ka sve šokantnijim i šokantnijim otkrićima.
Takođe, priča je veoma uverljivo ispričana, što je jako važno za ovaj žanr. Ono što umnogome doprinosi uverljivosti je samotna atmosfera i mračan izgled igre – autori su uradili sjajan posao na dočaravanju zlokobne, oronule i napuštene kuće. Naravno, na ovom polju se ne može biti previše originalan (jer ako je išta rabljeno u horor-gotik subkulturi, onda je to usamljena kuća na brdu, škripavih vrata i dubokog podruma), ali Nucleosys je uspeo da doda svoj pečat ustaljenoj estetici (npr. slike holandske škole iz 16. veka, koje se fenomenalno uklapaju u vizuelni identitet igre).
Kada bi ostali elementi bili u istom kvalitativnom rangu sa pričom, Scratches bi, svakako, bio jedna od najboljih avantura u poslednje vreme. Ipak, izvođenje i zagonetke pokazuju određene slabosti ovog dela. One su vidljive odmah po dolasku u Blackwood Manor – pošto je osnovni cilj junaka dovršavanje romana, postoji nedostatak motivacije glavnog junaka u prvoj fazi igre – na mahove nije najjasnije šta se od igrača očekuje, i zašto su neke radnje moguće, a neke druge ne. Početak se svodi na relativno konfuzno istraživanje novog prebivališta i, ne mnogo omiljeno, avanturističko oružje “probaj sve, pa šta upali”. Srećom, ovaj problem postepeno nestaje kako priča dobija zamajac.
Sama struktura glavolomki koje se postavljaju pred igrača je linearne prirode, i one se uglavnom moraju rešavati tačno utvrđenim redosledom. Tako može doći do zablude da konkretna radnja ne daje rezultat (problem sa ključem i vazom u prvom delu igre). Pošto u naslovu skoro i da nema dijaloga, sve zagonetke su “inventarskog” tipa, tako da je od presudnog značaja pažljivo pretražiti sve prostorije i pokupiti sve dostupne stvari. U relativno mračnom okruženju, nešto se lako može propustiti, ali, u principu, ne postoji pravi problem “pixel hunting-a”; takođe, kursor menja oblik kad pređe preko predmeta sa kojim je moguća interakcija. Igra je relativno kratka (drugi prelaz ne bi odneo više od jednog popodneva), ali navedeni problemi i poneka teška zagonetka će produžiti inicijalno trajanje. Iako zadaci u igri neće predstavljati problem ljubiteljima žanra, bilo bi celishodnije da je ukupna težina malo smanjena. Igre, kojima je primarni kvalitet scenario, bi tako postale dostupne i ljudima koji se retko prihvataju ovog tipa igara (pravi je primer Syberia, čija je jednostavnost omogućila jako širokom krugu ljudi da uživaju u njenoj odličnoj priči). Izvođenje igre je iz prvog lica (što doprinosi efektnosti doživljaja), ali kretanje nije slobodno, već se odvija po predefinisanim putanjama. Kad stignete na željenu lokaciju, kameru je moguće potpuno rotirati.
Igra je statična i osim animacija otvaranja vrata, Scratches je kompletno 2D avantura. Kvalitet grafike nije na visokom nivou (u poređenju sa Myst serijalom), ali je taj nedostatak nadomešten odličnim dizajnom kuće i njenih prostorija.
Rezolucija je fiskirana na 800×600, i na monitorima sa većom dijagonalom to može predstavljati dodatni problem zbog izražene pikselizacije. Zvuk je odličan – muzičke numere se potpuno uklapaju u milje igre, kao i nenaglašeni zvučni efekti, poput sopstvenih koraka ili kucanja starog sata u prizemlju.
Ljudi iz Nucleosys-a su krajnje ozbiljno prišli izradi svog prvenca, i konačan rezultat je veoma dobar; svakako se radi o talentovanom timu, koji je u stanju da napravi kvalitetnu igru. Ukoliko budu učili na greškama, i ukoliko ne izostane komercijalni uspeh avanture (što ne bi trebalo da se dogodi, imajući u obzir cenu od 20$), što bi rezultovalo boljom produkcijom budućih projekata, sledeći naslov iz argentinske kuhinje bi mogao postati punokrvni hit.
Izvor : www.gameplay.rs
