Peter Jackson’s King Kong – veličina nije važna

Peter Jackson je brzo postao veliko ime Holivuda. Pošto se celom svetu dokazao filmskom adaptacijom Tolkinove trilogije Gospodar Prstenova, tajj talentovani reditelj konačno je mogao da ostvari svoj životni san – da režira film King Kong. Istina je da četrdesetčetvorogodišnji režiser ima toliko jaku reputaciju da bi verovatno mogao da napravi i naučno-fantastični film o kučećem izmetu i da sa njim zaradi pare, oduševi publiku i pobere pozitivne kritike. Peter takođe priznaje da je strasan igrač i da je baš zbog toga insistirao da direktno učestvuje u pravljenju igre po filmu. Navodno, privukla ga je ne toliko popularna (ali solidna) akciona avantura Beyond Good and Evil, pa je izrazio želju da sarađuje sa producentom Ancel Michel-om iz Ubisofta. Pritom treba dodati još i činjenicu da Peter nije bio zadovoljan kako je Electronic Arts producirao razvoj Lord of the Rings serijala igara, pošto su odgovorni uporno odbijali njegove savete.
Stavljajući EA na stranu, slavni režiser okrenuo se Ubisoft-u. Peter-ova umešanost je evidentna od samog početka igre, pa ako su vam se svideli filmovi The Frighteners i Lord of the Rings, onda ćete zasigurno uživati i igrajući King Kong-a.
Kao što se moglo očekivati igra ne pruža detalje o priči, da se ne bi upropastio doživljaj gledanja filma.
Čemu ovo ne znam, pošto sam siguran da su svi već gledali bar jednu verziju priče o velikom majmunu. Bazična priča prati ambicioznog mladog reditelja Carl Denham-a koji stiže na misteriozno ostrvo u nadi da će ga krajolik inspirisati da stvori nešto što svet do sada nije video. Kako bi što bolje odradio posao Carl pribegava radikalnim metodama i uprkos opasnosti koja vreba na svakom koraku sve dublje zalazi u nepoznatu teritoriju. Tokom njegovih putešestvija, društvo mu prave novootkriveni glumački talenat Ann Darrow i scenarista Jack Driscoll. Igrači će zaći duboko u tajne Skull Island-a, koje je navodno pružalo utočište izgubljenoj drevnoj civilizaciji. Segmenti igre će vam dozvoliti da igrate kao Jack, dok ćete na pojedinim nivoima ući u kožu (ili bolje rečeno krzno) Konga lično (smatram da ga nije potrebno predstavljati).Pojedini među vama verovatno neće pozitivno reagovati na pomalo nejasnu priču. Verujte da je u suštini cela jurnjava kroz džungle, pećine i kanjone samo tu da provocira adrenalin i da vas dobro zabavi. To ostavlja vrlo malo prostora za neki komplikovan zaplet. Tokom igre vas „vodi“ prirodan instinkt za preživljavanje. Municije i oružja nema baš na pretek, ali će vam biti dostupni tu i tamo kada ih izvesni ljubazni čika baci iz aviona. Uglavnom se morate snalaziti uz pomoć štapa bez kanapa. Ovo shvatite bukvalno pošto će arsenal činiti motke, koplja, kosti trulih leševa krupnih monstruma itd.
Preživljavanje pod ovakvim okolnostima je uzbudljiv čin, pogotovo kada se suočite sa ogromnim neprijateljski nastrojenim dinosaurusima, naoružani omanjom naoštrenom motkom. U takvim trenucima najbolje rešenje je da se sakrijete negde dok gužva ne prođe.
Često korišćenje predmeta iz okoline će biti jedini način da se izvučete iz gadnih situacija. Recimo dešavaće se da gomila trnovitog žbunja stoji između vas i jedinog prolaza kojim možete nastaviti dalje. Tada možete ugrabiti koplje, zapaliti vrh (pod uslovom da locirate neki obližnji plamen ili baklju) i baciti ga u žbunje. Bukteći plamen će vam prokrčiti put, a takođe može da usmrti i poneku opasnu živuljku.
Ovakav pristup dolazi kao neophodno osveženje u odnosu na današnje pucačine. Loša stvar  je preterano potenciranje traženja i upotrebe koplja. Usled toga igra postaje dosadna nakon izvesnog vremena, a nepotrebno je doveden u pitanje i kvalitet dizajna misija. Pomenuta taktika upotrebe koplja i vatre je nešto što će igrači vrlo često koristi da bi pronašli skriveni prolaz ili dokusurili neprijatelje. Takođe, pred vama i vašim kompanjonima se nalazi determinisana putanja sa koje nećete moći skrenuti sve do kraja igre. U suštini igra je linearna, bez opcionih među-misija ili slobode izbora.
Izazovi leže iza svakog ćoška, pošto ste zajedno sa vašim prijateljima konstantna meta brojnih stvorenja i kojekakvih predatora koji se šetkaju ostrvom. Postoji puno načina da im se suprotstavite, a to ne mora uvek da podrazumeva neki vid brutalne egzekucije. U nekoliko navrata će se stvoriti prilika da nabodete insekte ili već neku vrstu gamadi na štap i upotrebite
ih kao mamac za veća stvorenja.
Međutim ovaj trik neće upaliti svaki put – ako životinje osete vaš miris ponovo postajete lovina.
U većini slučajeva AI je upotrebljavao raznovrsnu taktiku.
Ogromni protivnici poput T-Rex-a neće uvek nasesti na istu foru. Ako se sakrijete iza neke ruševine ili zida, oni će je vrlo brzo srušiti. Manji dinosaurusi su takođe pokazali znake inteligencije.
Nekoliko puta sam pokušao da im bacim crvića ili neku ptičurinu kako bi ih odvukao što dalje od mene, ali umesto da zagrizu mamac, ova bistra stvorenja su zaobišla zid i nacrtala sa odmah iza mojih leđa (u trenutku sam se prestravio). Iako je u većini slučajeva solidan, AI pati o od nekolicine bagova.
Likovi se, na primer, mogu zaglaviti u pukotinama i rupama na putu i jednostavno odbiti da krenu dalje.
Ovakvi propusti kreatorima sigurno ne služe na čast.
Sada dolazimo do najzabavnijeg dela igre – preuzimanje uloge King Kong-a. Život prosečne mutirane gorilčuge se sastoji u vršenju nekoliko vrlo “sadržajnih“ aktivnosti. Govorimo o stvarima kao što je ljuljanje po stablima i skakanje od grane do grane, puzanje po ivicama planina, kao i tuča sa velikim monstrumima… Ah, ima li lepšeg života?
Ovi delovi igre su izvanredno urađeni, te scene kretanja i borbe kolosalnog bića zaista vredi videti.
Što se tiče igrivosti, deo sa Kongom u glavnoj ulozi funkcioniše tečno, tako da tu nemam zamerki. Sve što treba da uradite jeste da pravilnom kombinacijom određenih tastera i miša precizno izvedete kombo udarce.
Nažalost, tučnjava se ponekad pretvori u neprestano kliktanje, pogotovu kada Kong uhvati velikog T-Rexa i pokuša da mu slomi kičmu. S druge strane, ima i boljih delova. Pustošenje ulica Njujorka je naročito zabavno. Kong se pentra po zgradama, baca automobile i autobuse na policiju i vojsku, ljudi vrište i beže na sve strane…
Vizuelno, Peter Jackson-ov King Kong izgleda vrhunski. Igra je očigledno imala puno koristi od crteža i modela kompanije Weta, a lukavo oko Peter Jackson-a izabralo najbolje.
Ubedljive i vešto izrežirane scene akcije ostavljaju igrača bez daha, a isto tako ulivaju i osećanje jeze, pogotovo dok izbezumljeno jurišate kroz gustu džunglu u pokušaju da umaknete velikom gladnom mesožderu. Vidokrug glavnog lika će se zamutiti u trenutku kada ga neko čudovište gricne ili oborina zemlju, što takođe izgleda efektno.
Igra se prilično oslanja na besprekorne svetlosne efekte, a ne smem izostaviti da pohvalim i kvalitetnu animaciju likova. Razočarala me je povremeno vrlo loša sinhronizacija tokom dijaloga, srećom priče nema mnogo pa navedeni propust neće mnogo smetati.
Sa tehničke strane, sve je radilo kao podmazano. Igru smo “poterali” u rezoluciji 1280*1024 i to sa 4x AA efektima. Frame-rate je bio besprekoran na mojoj mašini (AMD 64 3000+, Radeon 9800 XT i 1 GB RAM).
Audio podloga je takođe na nivou. Pozadinski zvučni efekti su apsolutno savršeni, muzika kreira pravi ambijent a svako stvorenje poseduje karakterističan urlik od koga ćete se načisto uprpati. Tri glavna lika u igri su pozajmila glasove od profesionalnih glumaca koji ih tumače i na velikom platnu. Naravno radi se o: Adrien Brodyu, Jack Black-u i o Naomi Watts.
Na nesreću, ovoj igri rađenoj po filmu nije teško predvideti kratku tržišnu karijeru. Tečna igrivost će vas navući da je završite celu u jednom dahu, a za to će prosečnom igraču trebati manje od jednog popodneva. Replay vrednost praktično da ne postoji, osim ako ne želite da igru obrnete posmatrajući scene kao da su snimljene na starom filmu. Svojevrstan arhaičan “pogled” možete otključati završavanjem poslednjeg nivoa (jupi!).
Na kraju ne ostaje ništa drugo nego da se zapitamo zašto je Peter Jackson izabrao da režira baš rimejk King Konga? King Kong, Godzilla, T-Rex, The Giant Squid, Geroge W. Bush… svi ovi demode koncepti o nekontrolisanim čudovištima koja uništavaju sve pred sobom su milion puta viđeni i odavno su dosadili publici.
Raditi na projektima ovog tipa je sigurno zabavno, ali po meni tu se krije nešto više (možda je Peter imao zamišljenog prijatelja majmuna dok je bio mali, ili su mu prethodni filmovi ostavili traume… to ni ovog puta nećemo saznati).
Dakle, Peter Jackson je poverio igru Ubisoft-u umesto EA-u. Da li je Ubisoft uradio bolji posao? Pa, sa Peter Jackson-ovog stanovišta… jeste.
Sa stanovišta običnog igrača… ne baš.
Šteta, ovo je ipak samo još jedna vrlo kratka i prolazna igra zasnovana na holivudskom blockbuster-u bez ikakve replay vrednosti.