Gregor Mendel , rođen 20. jula 1822. na teritoriji današnje Češke, još kao mlad bio je prepun ambicija i velikih interesovanja za prirodu. Pored poziva sveštenika bavio se i botanikom koja je bila njegova velika ljubav, a matematika je takođe bila jedna od oblasti koje su u njemu budile znatiželju. Ipak, ono po čemu će Gregor Mendel ostati upamćen svakako je klasična genetika za koju se smatra je upravo on njen začetnik.
Neuspeh na prijemnom ispitu
Gregor Mendel nije naročito bio oduševljen pozivom sveštenika, ali je bio u neku ruku primoran da to i postane onog trenutka kada mu se otac razboleo i nije više mogao da finansira njegove studije. Ipak, uspeo je da diplomira matematiku nakon čega će pokušati da upiše studije biologije. Iako je danas nezamislivo govoriti o biologiji, a ne pomenuti njegovo ime, Gregor Mendel ipak nije uspeo da se upiše na željeni fakultet jer nije mogao da položi ispit.
Eksperimenti na grašku
Ipak, u samostanu su imali dosta razumevanja za njegova interesovanja, pa je u miru mogao da izučava matematiku, hemiju, fiziku, botaniku i zoologiju. Godine 1856. Gregor Mendel započinje svoje eksperimente na baštenskom grašku, a 10 godina kasnije saopštava ih na zasedadnju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu i objavljuje Eksperimente na hibridima.
Na njegovo veliko razočaranje, niko od naučnika toga doba nije uspeo da prepozna značaj Mendelovih eksperimenata zbog čega će se zauvek povući iz sveta nauke i posvetiti svešteničkom pozivom, te 1868. biti izabran za starešinu samostana.
Tek početkom 20. veka njegove radove će pronaći Korens, De Friz i Čermark i shvatiti da je Gregor Mendel još dva veka pre onog u kome žive uspeo da formuliše osnovne zakone nasleđivanja, pa tako danas postoje Prvi i Drugi Mendelov zakon nasleđivanja.