Simulacije vožnje, bilo da su zaista realistične (kao GP serijal) ili totalno arkadne, predstavljaju žanr koji je veoma skučen za inovacije. Da bi se simulacije vožnje vinule negde dalje, bilo je potrebno da se pojave igre kao što su Crazy Taxi, Carmagedon, zatim Driver i GTA. To su bile igre koje su ukrstile vožnju sa pucanjem, avanturom, RPG-om. U vreme kada su mašine dovoljno snažne da simuliraju realističan fizički model, elementi uspešne trkačke simulacije su grafika, atmosfera, dodatni sadržaji. Dizajneri pokušavaju na sve načine da osmisle sve ekstra aktivnosti koje ubace u igru.
Tako smo dobili Juiced, igru u kojoj je potrebno trkati se, izvoditi vratolomije, štelovati mašinu itd. Sada kada imamo pregled situacije u žanru simulacija vožnje, pitamo se: gde je tu Jacked?
Kao i svaka igra ovog tipa, prvo što vidite su pastelni meniji koje prati hardrok muzika i rika motora. Zatim, shvatate da se radi o trci motociklista koji jure kroz gradsku vrevu. Potom ugledate scenu u kojoj jedan vozač udara drugog cevkom u glavu i skače kaskaderskom akrobacijom na njegov motor. Potom birate prvu misiju (gradska trka) i vidite da postoje različiti motori za različite zadatke. Znači to je: Jacked je arkadna simulacija vožnje sa tučom, kvazi-avanturističkom pričom i različitim takmičenjima. Već pri startu uočavate prve nedostatke.
Grafika igre je simpatična, skoro pa u rangu savremenih igara. Nije u pitanju oštrina modela (dobar broj poligona), već nešto u siromaštvu svetlosnih efekata, neuverljivosti izgleda motora, okoline i sl. Trka počinje, dajete gas i na prvoj krivini zakucavate se u zid. Nemoguće! Mora da je neka greška. Verovatno jeste, budući da tek iz petog-šestog pokušaja skapirate da se motor veoma čudno ponaša.
Naime, skreće u veoma širokim lukovima, što znači da najčešće nemate šanse da smotate dovoljno brzo u krivini. Ukoliko, pak, prikočite, motor gubi kontrolu i skucava se u zid. Veoma brzo se vraćate u trku, toliko brzo da se oblak dima od sopstvenog sudara još nije slegnuo! Ovo deluje veoma bizarno i čini sudar prilično iritantnim. Oduzima vam brzinu, ali manje nego gubitak kontrole, i toliko se često dešava da gubi efekat. Više vas iznervira slaba upravljivost nego sam momenat sudara. Dakle, igra podrazumeva vožnju po idealnoj putanji. Sve osim toga je propast.
Sa pravom brzinom i pravovremenim skretanjem, vaš motor se mističnim silama ispravlja u krivini i gle! Odjednom je sve u redu i čeka vas sledeća prepreka.
Taman što uđete u štos, iz suprotnog smera se pojavljuju kamioni i automobili. Uzbudljivo, nema šta! Posebno kada shvatite da je dovoljan piksel omaške i već vas je pokupio Mile Kamiondžija.
Čak i minimalni kontakt sa vozilima i bankinom dovodi do stravičnog sudara, a najbizarnije je kada se sudarite sa “vazduhom” tj. nevidljivom ogradom staze.
BLJAK! BLJAK! BLJAK!
Recimo da ste se poslužili srećom i veštinom i pokupili nitro-dodatke koji ubrzavaju vaš motor. Sustigli ste protivnika i odjednom je vaš motorista klonuo! Morate hitro da pritiskate “na gore” da biste se opasuljili, ukoliko to umesto vas ne učini sudar. Aha, udarci levo i desno služe da ošamutite protivnika (brže ide sa palicom ili olovnom cevkom). Kada posustane, potrebno je pritiskati “jacked” gumbić i onda sledi skok na protivnički motor.
Ovaj kaskaderski postupak se odigrava preterano brzo i dok ste rekli “?” dobili ste punu zalihu nitro-goriva i nov motor.
Bez ove vrste majmunisanja nema vam pobede. Dodatni Nitro dobijate i drugim trikovima kao što su vožnja na prednjem (stoopie) ili zadnjem točku (wheelie).
Kao neka priča, vodi vas od Njujorka do Los Anđelesa kroz gradove Amerike.
Misije se dele na trkačke i borbene. Race je obična trka, treba voziti određeni broj krugova i postići zahtevani plasman (treći, drugi ili prvi). Drop-out počinje kao trka sa šest takmičara, ali na svakom čekpointu najslabiji otpada. Jack it se sastoji iz lova na jednog protivnika koga treba uloviti, prebiti i uzeti mu motocikl pre nego što se trka završi. Survival je trka u kojoj vas saleću protivnici, a cilj je živ i zdrav proći sve čekpointe. Time Attack je brzinski ispit u kome treba pobediti najbrže vreme staze. Borbene misije su Timed Assault i Gang Battle.
Prva misija je trka u kojoj morate eliminisati određeni broj protivnika (ili im oteti motocikle). Gang Battle je interesantna inovacija, ali zbog problematičnosti igre nije ostvarila svoj pun potencijal.
Dakle, na stazi se nalaze dve bande motociklista. Tu su i čekpointi i zastavica (token). Potrebno je proći kroz čekpoint, noseći zastavicu – pre nego što istekne vreme. Postoji samo jedna zastavica i nose je samo vođe bandi (vi ili kompjuterov AI). Kada vođa padne ili vreme istekne, drugi dobija zastavicu. Uz pomoć tastera Gang Offensive, naređujete svojim bandolerosima da voze ispred vas i prokrče vam put.
No, da se vratim manama igre! Recimo da ste se privikli na horor upravljanja, na osrednjost grafike i ostale nedostatke.
U jednom momentu shvatate da igra secka na određenim mestima. Prilikom naglih skretanja, kada vam se čini da ste se već sudarili sa zidom ili kakvom preprekom (kamion, neonska slova XXX i sl.) – igra “štucne”, motor se ispravi i… sve je u redu. Na sličan način možete očešati kamiončinu. Nekad se ovaj “štucaj” dogodi u sred leta sa skakaonice.
Definitivno se ne radi o hardverskoj zahtevnosti igre ili tehničkim nedostacima mog računara – igra prosto ima bag. Ne dešava se često da bi vam uništilo igru, ali posle svih negativnih utisaka, ostaje gorak ukus prosečnosti.
Nasilje i brza vožnja. Ako je ovo vaš fah, onda ćete se obradovati igrom u kojoj je cilj da suparnike tresnete motkom (ima i tajni “finishing move”), ošinete cevkom, pecnete ošamućivačem. Ukoliko želite da unakazite protivnike, a ne samo da ih onesposobite i otmete im vozilo, na raspolaganju su vam i ozbiljnije pucaljke. Sačmara puca pravo napred, granate imaju radijus dejstva (zelene strelice pokazuju gde će bomba da padne), a Molotovljevi kokteli prave plamen koji može da zapali motociklistu koji prođe kroz prsten vatre. Ukoliko se zapalite, Nitro-boost gasi požar. Čuvajte se crvenih strelica, jer one kazuju da će protivnik tu da baci bombu ili koktel.
Mane ove igre su posledica njene prosečnosti. Ambicija dizajnera nije bila da stvore hit. Iako postoje sitni bagovi i iritantni detalji, Jacked je zanatski kompletirana igra. Grafika je pristojna, muzika je prosečna, utisak brzine jedva prosečan, dizajn staza takođe. Istina animacija vozača motora koji se osvrće oko sebe kada je protivnik blizu, kao i same animacije “peglanja” veoma su dobro odrađene i deluju prirodno. To vam je Jacked, ja ga ne preporučujem.
Izvor : www.gameplay.rs
