Nova školska godina na Hogvorts univerzitetu magije, novi film o malom čarobnjaku Harry-ju i novo ostvarenje EA Games-a sa identičnim naslovom ali malo izmenjenom pričom, još jednom će pred praznike olakšati novčanike mamama i tatama. Ali šta je par hiljada dinara (navedeni troškovi pored ulaznice obuhvataju i cenu sokova, kokica, sladoleda, čokoladica, happy meal-a i upotrebu javnog toaleta kada se sve navedeno pomeša u stomaku deteta) naspram oduševljenja vaših naslednika viđenim filmom, ili mira koji ćete najzad dobiti dok se dete bude zanimalo igricom.
Harry Potter and the Goblet of Fire je u odnosu na film obogaćen posebno napravljenim scenama koje upotpunjuju priču. Prvi put u serijalu možemo da igramo sa drugim likovima pored glavnog, pa će u zavisnosti od priče na raspolaganju biti Hermiona i Ron.
Glavni cilj je pronalaženje Tročarobnjačkih štitova. Štitovi su razbacani i sakriveni na određenim mestima u igri. Obično treba izvršiti neki zadatak da bi ga mogli dohvatiti, ali veoma često i magija Accio (za privlačenje stvari) može obaviti posao.
Sakupljanjem štitova otključavaju se novi nivoi i tako u krug.
Na čarobnjačkom zadatku veliku ulogu će odigrati i pasulj !?! Za ubijanje raznoraznih stvorenja i uništavanje okolnog inventara bićete nagrađeni čarobnim bobom. Sakupljani Bertie Bott’s Every-Flavor Beans-a možete menjati za karte koje unapređuju magiju, povećavaju health i sl. U jednoj misiji se mogu istovremeno iskoristiti tri karte za svakog igrača i time olakšati napredovanje.
Osim štitova i pasulja sakupljaju se i mnogi drugi predmeti, kao što su: žabice, koje omogućavaju nastavak igre na mestu pogibije, mini štitovi, statuice, gljive i bundeve koje koristite za obnavljanje energije.
Vizuelni deo igre je spektakularan. Svaka magija je pravi praznik za oči.
Zmaj koji bljuje vatru pri prvoj poseti Zabranjenoj šumi je impresivan i najbolje ilustruje šta vas u igri očekuje. Efekti kiše i vatre takođe odlično doprinose dobroj atmosferi.
Zamerki na izgled igre ipak imam. Rezolucija ekrana se ne može menjati, a smeta i odsustvo bilo kakvih naprednih grafičkih podešavanja. Izgled likova je verno prenet sa filmskog platna, ali to ne ublažava činjenicu da su junaci poprilično sitni i loše animirani. Drveće i vrhovi kula često blokiraju pogled u kritičnim trenucima, tako da i kamera zaslužuje kritiku.
Zvučna podloga je zadovoljavajuća pošto je uglavnom preuzeta iz filma. U prvi mah ovaj potez će se učiniti dobrim, ali kada istu rečenicu čujete po stoti put garantovano ćete se smoriti.
Posebnu poslasticu predstavljaju “Tročarobnjački” turniri, ali o tome neću pisati da ne pokvarim doživljaj.
Oni koji su pogledali film znaju o čemu pričam, a onima koji to još nisu učinili nagovestiću da turnir krije zmajeve, letenje na metli i još mnogo toga.
Harry Potter and the Goblet of Fire je namenjen deci mlađeg uzrasta, ali niko neće zameriti ni starijima ukoliko uzmu čarobni štapić u ruke.
