Nemojte na osnovu podnaslova steći pogrešan utisak…
Call of Duty 2 nije savršena igra, ali je uspela da unapredi CoD serijal na mnogo načina, što je svakako dovoljno za ovog autora.
Ponovo nas priča vodi kroz najkrvavije okršaje Drugog svetskog rata. Hronološki se, kroz tri odvojene kampanje, prate događaji od 1941. do 1945. godine i to iz perspektive ruskog, britanskog i američkog vojnika. Ipak, za razliku od prve igre, gde su kampanje bile malo duže i podeljene na odgovarajuća poglavlja, u nastavku se dele na nepovezane misije. Tužna vest je da cela igra u single-player-u traje kraće od prethodne (koja je i sama bila rekorder po «kratkoći»).
Infinity Ward je nadoknadio ovaj mali propust tako što je akciju u igri podigao na viši nivo. Iako Call of Duty 2 radi na istom principu kao i prethodna izdanja u serijalu, stiče se utisak da je ovaj put mnogo više truda uloženo u dizajn i osmišljavanje nivoa, tako da ćete imati veći osećaj slobode kretanja. Tmurni enterijeri i fenomenalno urađeni eksterijeri efektno stvaraju utisak da su scene prerenderovane, iako naravno nisu. Tehnički gledano, drugi deo CoD-a i jeste superioran u skoro svakom pogledu. Mada sam primetio neke nedostatke tu i tamo, može se reći da AI funkcioniše odlično, tako da sam uspeo potpuno da se uživim u atmosferu na bojnom polju. Ako, ipak, budete zakerali o ponekad nepreciznoj pucnjavi protivnika, nećete se baš mnogo nauživati.
Grafika je možda jedna od najvećih promena u odnosu na ostale delove igre. Za najbolje moguće performanse biće vam potrebna najmanje nVidia-ina 6800 grafička kartica, odnosno ATi-ev ekvivalent, i tek sa njima ćete scene videti u njihovom pravom svetlu. Novi endžin i te kako dobro odrađuje posao, te bih se čak usudio da primetim da su animirane sekvence umiranja likova ubedljivije nego u bilo kojoj igri koja koristi rag doll fiziku za istu svrhu. Jedna stvar mi je, doduše, mnogo išla na živce, a to je da jednostavno nema dovoljno različitih modela. Često će se desiti da vas ohrabruje lik čoveka koji je malopre ležao mrtav pored vas.
Za odličnu atmosferu, što je interesantno, i nije toliko zadužena grafika i dizajn bojišta (koji je i više nego očigledno pozajmljen iz čuvenih filmova) koliko će vika i zapomaganje saboraca i neprijatelja doprineti osećaju da ste «tamo». Rusi su doduše podlegli globalizaciji i govore tečan engleski, dok su Nemci čvrsti u ubeđenju da će njihov maternji jezik postati univerzalan. Muzika koja prati vas i radnju na ekranu se po ničemu ne ističe, znači – fenomenalna je.
Dok se pridržava mnogih aspekata zbog kojih je prvi deo dostigao tako veliku slavu, Call of Duty 2 je ponudio mnogo više od svog prethodnika. Sitni detalji poput držanja daha dok pucate snajperom, upotreba dimnih bombi, kao i značajna unapređenja u domenu grafike i dizajna nivoa, pokazuju da je Infinity Ward uložio ekstra trud preduzimajući ovaj poduhvat. Call of Duty 2 je zabavan u istoj meri kao i original, što bi trebalo da bude dovoljno za svakog ljubitelja akcionih igara. Ako vam se singleplayer kampanja učini previše kratkom, ostaje multiplayer mod koji će vas bar neko vreme odvratiti od posezanja za opcijom uninstall. Preporučujem igru iz sveg srca.
