Imao sam priliku da igram prvi Black and White i to pre nego što sam ušao u pubertet. Ako ćemo iskreno, svideo mi se jer se svima svideo, ali ga baš nisam najbolje skontao. B&W 2 je druga priča, lako ga je razumeti zato što tu i nema šta da se razume. Prva stvar koja me je odmah razočarala je identična intro sekvenca kao u prvoj igri (???). Pa dobro momci zar posle toliko godina niste mogli ni novi intro da smislite i napravite? Već u uvodu će vam biti jasno u kom smeru su se stvari odvijale. Ponuđen vam je samo single-player mod i to je to. U procesu unapređivanja, B&W 2 je nekako izgubio svoj “mojo”.
Poenta nastavka je u pravljenju povećeg grada (koji je inače identičan kao svi ostali). Ovo će, navodno, toliko oduševiti sve vaše susede, da će i oni odlučiti da se pridruže vašoj velelepnoj metropoli. U slučaju da vam građevinarstvo dosadi, preostaje vam da napravite ogromnu vojsku i počnete da osvajate neprijateljske gradove. Aktiviranjem određenih skrolova možete da pokrenete tutorial, neku mini igru ili da nastavite sa razvijanjem osnovne priče (koje priče, aman!). Takođe, nema ni nekog razloga zbog kojeg bi vam mini igre bile zanimljive. Ako i dođete u iskušenje, bolje ih preskočite, jer predstavljaju gubljenje vremena (imajte milosti prema sebi i ne klikćite na srebrne skrolove!). Većina naslova iz Lionhead-a ima tendenciju da predstavi neke inovacije kroz već viđene koncepte. Fantastične ideje se rađaju, ali nijedna od njih ne stigne do finalne verzije igre, bar ne u onoj meri o kojoj priča Lionhead, tako da su njihove najave mnogo interesantnije štivo nego same igre. B&W 2 sigurno nije izuzetak. Ima puno sićušnih novina, ali nakon igranja jednog, možda dva ostrva, steći ćete osećaj da ste videli sve. Lionhead (ili bolje rečeno Peter Molyneux) je poznat po još ponešto famoznom dizajnu korisničkog interfejsa, pa treba napomenuti da B&W 2 možete igrati isključivo preko miša. 
To je prilično interesantno, ali ubrzo postaje zamorno i frustrirajuće. Tastatura je od velike pomoći u ovakvim igrama jer je mnogo lakše koristiti skraćenice nego besomučno kliktati po menijima i mišem iscrtavati komande. Moj iskren savet Lionhead-u je da se okane postavljanja novih standarda i da prihvati postojeće. Vizuelno, Black & White 2 izgleda jako lepo. Ostrva su prostrana, detaljno prikazana, a radnja teče glatko. Animacija i grafika su takođe na zavidnom nivou, što dolazi do izražaja kada posmatrate radnike u krupnom planu kako rmbaju na poljima. Audio podloga je ok, ali ništa spektakularno. Zvučni efekti su lokalizovani što je interesantno, mada opet nema šta dodatno da se istakne na tom polju. Na kraju će vam neki zvučni efekti udarati o mozak od silnog ponavljanja.
AI rutine u igri imaju puno nedostataka. Ljubimac koga posedujete bi trebalo da bude sve bolji i bolji nakon treniranja, ali ovaj segment je toliko banalizovan da je postao suvišna stvar. Možete da ga milujete, da ga mazite i pazite i zovete ga Đole (dobro, možete i da ga razvalite od batina, ako vam ide na nerve) i on će pokušavati da se ponaša onako kako ste ga vi učili. Međutim, kada dođe do borbe, biće od veće štete nego koristi. Dešavalo mu se u par navrata da umesto neprijatelja, munjom sprži moje jedinice. Ni vojnici se u globalu ne ponašaju inteligentno (lep način da se kaže: “Sve debil do debila”). Često će napadati jačeg od sebe, a da ne spominjem da im je omiljeni sport trčanje po čistini dok strelci na njima vežbaju gađanje. Ako želite da izbegnete frustraciju sa polu-retardiranim ratnicima, uvek se možete okrenu mirnoj ekspanziji i praviti gradove. Ovo je vrlo lako pošto ćete dobijati precizne instrukcije od vaših seljaka. Pritom, ako se čak i pored toga ne snađete najbolje, možete koristiti ikonice koje vam pokazuju tačno kako treba da izgleda grad u kome će svi biti srećni. Polja je potrebno zalivati da bi stanovnici imali hranu, rudnicima je potrebna radna snaga kako bi davali dragocene metale, a šumama treba kiše da bi raslo drveće. Vaši seljaci u principu i ne moraju ništa da rade – ne moraju da sakupljaju hranu, seku drva ili vade metal. Sve možete raditi umesto njih, čak im i graditi kuće. Dok se vi razvaljujete od posla, seljacima možete uputiti jedno jasno naređenje: razmnožavajte se!
Osnovni koncept dobra i zla je ovde donekle omašen. U Black & White 2, možete biti zli do mile volje, ali se to neće mnogo odraziti na tok ostatka igre. U KOTOR-u (koji je pravi primer kako rešenja moralnih dilema, kojima igrač pribegne, treba da utiču na razvoj priče) tok igre se zaista menja u zavisnosti od toga da li težite svetloj ili mračnoj strani sile. Opet, u B&W-u bez obzira na to da li igrate kao dobronameran ili krajnje zloban bog, igra će uvek biti ista. Možete, na primer, da počnete tako što ćete činiti samo dobra dela, a kada ispunite sve dužnosti, pretvoriti se u đavola. U osnovi, nemate ni preterano puno izbora šta god da radite. Lako je činiti dobra dela i lako je biti zao, tako da nema nekih pravih moralnih ograničenja. I kako sam ranije naglasio, igra je laka generalno. Sagradite grad, impresionirate ljude dok vam to ne dosadi, a onda razvijate vojsku da biste osvajali druge gradove.
Rutina je u fazonu: isperi, nasapunjaj, pa ponovi. Ponekad bih potamanio sve moje seljake kako bih sebi otežao igru, ali nažalost to bi samo usporilo čitavu proceduru, jer misiju možete završiti i na taj način.
Napominjem da sam igrao Black & White 2 v1.00, pošto sa instaliranim 1.01 patch-om ne možete da pokrenete snimljene pozicije. Eto vam primer „dobrog“ programiranja. Nedavno se pojavio i poveći patch od 100MB, koji navodno ispravlja mnoge bagove, a isto tako donosi i neka poboljšanja u samoj igrivosti. (svratite na http://www.lionhead.com/bw2/ pa sami proverite).
Black & White 2 će vam pružiti jedno prozaično iskustvo i prilično plitku radnju. Kao što i sami možete da primetite, deprimiran sam činjenicom da jedan tako talentovani dizajner,kao što je Peter Molyneux, već duže vreme uprošćuje i kvari zaista dobre ideje. Fable (akcioni RPG od istog tvorca), je trebalo da bude mnogo nelinearnija igra, dok smo od Black & White-a 2 očekivali mnogo složenije i dublje iskustvo. Brine me da se isti simptom ne ponovi u predstojećem naslovu The Movies, od istih autora. Ko zna… možda je čuveni EA ostavio trag, pa je zbog toga cela igra toliko bljutava i smorna.
A možda je Peter-u vreme za penziju. U svakom slučaju, moj predlog je da ne nabavljate Black & White 2. Bolje potrošite novac na nešto drugo, biće vam sigurno zabavnije od ovog. Ako želite igru sa jakim dilemama i moralnim izazovima, onda obavezno nabavite Knights of the Old Republic (i nastavak), ako to već niste učinili do sada. S druge strane, ako ste u fazonu neke dobre eal-time strategije, držite se Total War serijala. Preskočite B&W 2, osim ako niste baš očajni.
