Za razliku od drugih pisaca koji su pripadali prosvetiteljskom pokretu i koji su u napretku videli garanciju za sreću, Ruso je osuđivao običaje svog vremena i zagovarao filosofiju čiji su moral i ponašanje u skladu sa prirodom. Dokazao je da je prirodno stanje superiornije od društvenog i da treba uspostaviti poredak koji će biti u potpunosti u skladu sa prirodom.
Život
Rođen je u Ženevi u protestantskoj porodici francuskog porekla. Odrastao je uz oca, rano ostavši bez majke. Otac ga je sa 10 godina poverio svešteniku Lambersjeu, a nakon toga je šegrt u gravirskog radionici. Od 1728. godine do 1731. godine je vodio skitnički život i lutao Savojom, gde je upoznao i gospođu Varens koja ga je preobratila u katoličanstvo. Zahvaljujući njoj stekao je solidno obrazovanje o religiji, muzici, književnosti. Celog života je putovao, družio se sa raznim ženama, radio u zanatskim radionicama, kao profesor muzike, kao sekretar ambasadora u Veneciji, kao sekretar gospođe Dipan. Kada je 1740. godine prešao da živi u Pariz, upoznaje Didroa i D’Alambera i sarađuje u sastavljanju Enciklopedije. Umro je u Ermenonvilu 1778. godine, a njegov sanduk je prenesen u Panteon 1794. godine.
Dela
Rasprava o naukama i umetnosti
Rasprava o poreklu i nejednakosti
Pisma D’Alamberu o predstavama ( Ruso je bio ubeđen da romani i pozorište ne mogu da poboljšaju čoveka, on negira umetnost na sceni koja se udvara publici i tako ne može da popravi narav. Osuđuje tragediju koja kod čoveka izaziva negativna osećanja, strasti i žalost, a takođe i komediju jer ismeva vrline)
La Nouvelle Héloїse, roman
Emil ili O obrazovanju
Ispovesti Ž.Ž. Rusoa ( Ruso je 15 poslednjih godina svog života posvetio autobiografiji. U ovom delu je uočio nemogućnost da sve kaže i završio time da nisu činjenice te koje su bitne već naša osećanja koja su nas pratila tokom života)
Sanjarenja usamljenog šetača
Društveni ugovor, delo političkog karaktera ( Ruso predlaže društveni poredak koji je u skadu sa prirodom i koji garantuje jednakost i slobodu svih ljudi, predlaže savez pojedinca i društva na obostranu korist).
