Kazanova

 Danas svakog avanturistu i nepopravljivog zavodnika često nazivaju njegovim imenom, a rođen je 1725. godine u Veneciji – Đovani Đakomo Ševalie de Senjal Kazanova. Bio je i suviše neodgovoran i „bez dlake na jeziku“, što ga je primoravalo na stalne promene mesta boravišta, poslova, pa i žena, ali ovo poslednje mu je najmanje smetalo.
Detinjstvo
Kao mali, bio je veoma bolešljiv, pa su ga roditelji, zauzeti poslom, konstantno zapostavljali. Bili su uspešni glumci, a otac čak i reditelj. Jedina osoba kojoj je u tom trenutku bilo stalo do Kazanove bila je njegova baka, Marcia Farusi. Ona ga je redovno vodila u posetu ženi koja se bavila nekom vrstom magije, pa je Kazanova, zahvaljujući njoj i takvim metodama lečenja, izrastao u zdravog čoveka.
Izuzetna inteligencija
Kada je ozdravio i počeo da pokazuje znake izuzetne inteligencije, roditelji su počeli da ga obasipaju pažnjom. S obzirom na to da se Kazanovina majka, u to vreme vrlo uspešna glumica, kretala u aristokratskom društvu, i on je imao prilike da bude okružen njima. Jednom prilikom, Englez iz majčinog društva koji je voleo služiti se latinskim jezikom, upitao je Kazanovu, koji je tada imao svega 11 godina, zašto je imenica mentula (penis) ženskog roda, a imenica konus (vagna) muškog. Dečak se zamisli, pa mu ubrzo odgovori na čistom latinskom: „Zato što rob uzima ime svog gospodara.“ Svi su bili zbunjeni, ali u isto vreme i oduševljeni dečakovom inteligencijom.
Prevara za 1 000 000 franaka
Nikada nije imao redovne prihode, ali je uvek bio lepo odeven i voleo da se kocka. Imao je prihode od plaćenih poslova i usluga koje je obavljao za francuske vlasti. On te poslove nije uzimao za ozbiljno, ali je za njih bio veoma dobro plaćen. Kako i dolikuje ovom vagabundu, bio je i velika varalica. Jedna od prevara bila je i prevara izvesne gospođe Durfe, koju je prevario za, ni manje ni više, 1 000 000 franaka. Naime, njoj je bilo negde oko pedeset godine i želela se podmladiti, ali ne kao devojčica, već kao dečak. Kazanova je na ovo odgovorio vrlo razumnim rečima, objasnivši da mu ona, nipošto ne bi verovala da joj je rekao da je to nemoguće, pa je odlučio prepustiti se i izmamiti uvek potreban novac.
Ljubavni život
Ono po čemu je svakako najpoznatiji su žene, a veoma interesantna činjenica je da je voleo kada se žene prerušavaju u muškarce. Imao je i previše ljubavnih afera, među kojima je i veza sa dve časne sestre sa kojima je polno opštio „u troje“. Međutim, nije voleo orgije i trudio se na svaki mogući način da ih izbegne, iako ih je venecijanski princ vrlo često priređivao.
No, iako je veliki deo života proveo upravo pored žena, Kazanova nikada nije ni pomišljao na brak, jer bi to, kako je on smatrao, ugušilo avanturistički duh koji je nosio u sebi i na taj način bi izgubio svu moguću slobodu koju ima.
Tamnija strana Kazanovinog ljubavnog života nosi sa sobom polne bolesti od kojih se, verovatno, nikada nije ni izlečio. Čak tri puta je imao sifilis, ali i gonoreju, a prvu veneričnu bolest „zaradio“ je još u adolescenciji. Plašio se hirurškog zahvata, pa je odlučio da se leči živom. Lečenje je trajalo šest meseci, ali mu je nakon svakog sledećeg tretmana bivalo sve lošije. Na kraju mu je trebalo dva meseca da se oporavi samo od tih metoda.