Adolf Hitler je uzdrmao istorijsku scenu 20. veka. Autodidakta i briljantni govornik, proširio je nacističku ideologiju po celoj Nemačkoj. Proglašen je za nemačkog kancelara 1933. godine, a diktaturu je zaveo 1934. godine, u vreme kada je postao Firer ( vođa ). Drugi svetski rat je počeo okupacijom evropskih teritorija od strane ovog surovog vladara. Napisao je bibliju nacista, knjigu Moja borba u kojoj govori o ratu kao o prirodnom stanju i o tome kako Jevreje treba ubiti. Oko 6 miliona ljudi je izgubilo život u koncentracionim logorima, svi oni koje je Hitler smatrao nižom rasom ( Jevreji, Cigani, homoseksualci, hendikepirani).
Teško odrastanje
Rođen je 1889. godine kao četvrto dete carinika i majke seljačkog porekla. Mali Adolf kojeg je celo detinjstvo otac maltretirao, ostaje siroče u četrnaestoj godini. Kao osrednji učenik, napustio je školovanje sa 16 godina. Živeo je boemski, išao u pozorišta, obožavao Vagnerove kompozicije i interesovao se za arhitekturu. Dva puta je pokušavao da upiše Akademiju lepih umetnosti u Beču.
Kao siroče dobija malu nadokandu, pa je prinuđen da radi da bi zaradio za hranu; slikao je i prodavao slike na ulici.
Hitler nije primljen u vojsku zbog slabe telesne građe.
Firer
Kada je počeo I svetski rat, Hitler se dobrovoljno prijavio u vojsku. Dvaput je ranjen. Krajem rata, 1918. godine ostaje u vojsci i prelazi u Minhen.
Godine 1919. je učestvovao u suzbijanju revolucije ekstremnih levičara, dobio je zadatak da suzbije marksističke ideje i počinje propagandu.
Hitler iste godine pristupa maloj Nemačkoj radničkoj partiji (DAP); partija je sledeće godine postala Nemačka socijalnacionalistička radnička partija (NSDAP). Postao je Firer ove partije, koja je ukupno brojala 3 000 vojnika, 1921. godine. Hitler je organizovao mitinge i širio svoje ideje, koje su postale osnova nacističke ideologijee. Osmog novembra 1923. godine je izvršio Minhenski puč sa ciljem da preuzme vlast, ali bez uspeha. Uhapšen je. Osudjen je na 5 godina zatvora, ali je odležao samo nekoliko meseci i za to vreme stekao simpatije naroda kao nevini patriota. U zatvoru piše knjigu Moja borba.
Kancelar
Nestabilna politika i ekonomska kriza u Nemačkoj su bile pogodno tlo za jačanje moći Radničke partije. Na izborima 1930. godine stranka je osvojila 107 poslaničkih mesta u Rajhstagu. Hitler je nastvio svoju propagandu, pripisujući Jevrejima i komunistima krivicu za krizu u zemlji, a Hitler je izgledao kao čovek koji će spasiti Nemačku.
Klima se pogoršala i država je na ivici građanskog rata.
Maršal Paul von Hindenburg, protiv svoje volje, proglašava Hitlera za kancelara, 30. januara 1933. godine.
Diktatura
U noći 27. januara 1933. godine, Rajhstag je zahvatio požar. Komunista Marinus von der Lube je uhapšen pod krivicom da je izazvao požar. Hitler je ovu situaciju iskoristio i uhapsio oko 4 000 svojih političkih protivnika – komunista, pod istom krivicom. Sutradan je predsednik Rajhstaga izdao dokument koji svu vlast predaje Vladi. Počinje Hitlerova diktatura, represija političkih neistomišljenika, zabranjen je rad komunističkoj partiji, a podržani su konzervativci. Na izborima u martu 1933. godine donet je zakon koji autorizuje Hitlera na 4 godine neograničene vlasti. Sve pobune je gušila tajna policija – Gestapo.
Kada je umro Hindenburg, 2. avgusta 1934. godine, Hitler je funkciju kancelara i Firera objedinio sa predsedničkom funkcijom. Preduzeo je antisemitske mere zakonima iz 1935. godine; Jevreji i politički protivnici su slani u koncentracione logore.
Hitler je uveo obavezno služenje vojske, 16. marta 1935. godine. Stvorio je ideologiju o superiornoj nemačkoj rasi, koju mora očistiti od prljavih Jevreja da bi bila čista arijevska. Odlučio je da objedini sve germanske zemlje, pa je izvršio anšlus ( pripajanje ) Austrije i Čehoslovačke. Izvršio je invaziju na Poljsku, 1. septembra 1940. godine da bi osigurao „životni prostor „. Reakcijom Engleske i Francuske na ovo je počeo II svetski rat.
Rat
Tokom 1940. godine Hitler je osvojio Dansku, Norvešku, Holandiju, Belgiju i Francusku. Tokom 1941. godine je pošao u pohod na Sovjetskii savez, ali nije računao na hladnu rusku zimu. Namačke trupe su brzo napredovale kroz Rusiju, ali su kod Moskve zaustavljene i poražene.
20. jula 1944. godine je general Štofenberg organizovao atentat na Hitlera.
Kraj rata i Hitlerove tiranije
Dok su trupe Crvene armije marširale ka Berlinu, 30. aprila 1945. godine, Hitler je, zajedno sa ljubavnicom Evom Braun, izvršio ubistvo u svom bunkeru. Adolf Hitler je pokušao da nametne svoju viziju sveta zasnovanu na rasnoj nejednakosti. Njegova diktatura je jedan od najmračnijih perioda svetske istorije.
