Ponedeljak, 19.08.2019

Magazin » Zabava » Igrice » 25 to Life – Nešto kao doživotna robija

25 to Life – Nešto kao doživotna robija

Objavi ovaj članak na

1.05.2010 12:01 AM

25tolifeProšlog leta završio sam Grand Theft Auto: San Andreas i mogu slobodno da kažem da sam bio vrlo zadovoljan. Kako priča odmiče, imaćete sve veću potrebu da nastavite dalje, dok sve nekretnine u gradu ne dođu u vaše ruke. Gledati svet iz očiju jednog zeznutog (ali i povremeno smotanog) gangstera zaista je bilo zabavno i to je jedan od glavnih razloga zbog koga San Andreas mami publiku i dan danas. Većina likova i događaja u samoj igri potpuno su nerealni, ali je igra svejedno uzbudljiva i zabavna. Neponovljiva mehanika igranja koju su smislili momci iz Rockstar-a vrlo je brzo ostavila svoj trag i u delima drugih razvojnih timova. Danas smo već zatrpani raznim varijacijama na tu temu, kao i gomilom GTA klonova.
Kompanija Eidos Interactive poznata je po serijalima Tomb Raider i Hitman. Po svemu sudeći zabrinuti su da će izgubiti uticaj na tržištu Severne Amerike. Samo da vas podsetim da kompanija još radi i na naslovima – Commandos: Strike Force, Hitman: Blood Money i Tomb Raider: Legends (sve tri igre će najverovatnije izaći ove godine). Igra 25 to Life je najnoviji proizvod Eidos-a. Kao što i sami već pretpostavljate ona vas vodi kroz opasnosti života jednog prosečnog kriminalca.
Na početku se igrači upoznaju sa pravim gangsterom koji se zove Andre Freeze” Francis. U poslednje vreme Freeze- u ne ide baš najbolje u životu. Njegova porodica (tačnije žena i sin) nikada ne znaju da li će se Freeze vratiti kući u kovčegu ili sa novim Roleksom na ruci.
Freeze je sada na ivici očaja i odlučuje da ispliva iz zločinačkih voda…čim obavi još jedan poslić. Zamrzivač… uh pardon, htedoh reći Freeze, je upao u sos koji mu je zakuvao lično njegov najbolji ortak Calderon. Freeze je uleteo u zamku i završio sa kaznom od 25 godina zatvora.
Ovde priča počinje da nas upoznaje sa različitim likovima (kojima možete upravljati) – preko Freeze-a i Calderon-a, do sposobnog specijalca Lester Williams-a.
Likovi imaju jedinstvene profile i priče, ali se svako od njih manje-više uklapa u glavnu fabulu.
Prvi problem ove igre postaje uočljiv kada prođete kroz prva dva poglavlja priče. Likovi su plitki, kao i sama priča.
Odmah se vidi da je reč o još jednoj priči o gangsterskim avanturama iz crnačkog getoa. U igri 25 to Life ćete vrlo retko nailaziti na zanimljive segmente, a, kao što svi dobro znamo, to je jedna od presudnih karakteristika svakog dobrog singlplej moda. Generalno, priča je nejasna, dosta površna i bez nekog preteranog smisla šeta vas od lika do lika.
Nerazrađenost priče najbolje se ogleda u kratkim i nedorečenim brifinzima koje možete pročitati pred svaku misiju.
Možda je ovo i pogodan trenutak da vas upozorimo da 25 to Life nosi oznaku „M“ („Mature“), što znači da nasilja i krvi ima… i to dosta. U nekim igrama ovakvi elementi daju onaj dodatni začin „zrelosti“, čineći atmosferu realističnijom i uzbudljivijom za igrače. To, nažalost, nije slučaj kod naslova 25 to Life. Nasilje je ovde sredstvo kojim se igrači mame u otrcanu priču i krajnje monotonu avanturu, bez nekih trajnih vrednosti (dobro ‘ajde, sigurno nije prvi put da se nešto tako dešava). U slučaju da imate dovoljno izdržljiv želudac da nastavite dalje i prođete kroz priču i besmisleno nasilje, sledeće što vas čeka je falična igrivost.
Pucati precizno verovatno je najteži zadatak u igri. Koliko god da se trudite, često je nemoguće pogoditi protivnika.25tolife1
Da bi stvari bile još gore, AI figure kreću se jako čudno i neprirodno. Neprijatelji se kreću postrance (strafe) bez prestanka i neće izgubiti živote čak i kada ih direktno pogodite. Kada se ne kreću lateralno, potpuno vas ignorišu i daju vam šansu da im priđete i sredite ih izbliza. Kao što rekoh, s vremena na vreme, moraćete da ispalite više hitaca da bi dokrajčili protivnika. Ponekad vam neće vredeti ni da opalite sačmarom izbliza, direktno u stomak neprijatelja.
Ovakve greške su nedopustive, s obzirom da svako koga sa te razdaljine pogodite sačmarom, mora da se pretvori u mleveno meso. Ako ste u fazonu da nastavite dalje, čekaće vas dodatni problemi.
Protivnici su vrlo precizni, čak i kada vas gađaju sačmarom sa velike razdaljine. Glupoća neprijateljskog AI-a vidi se kada neki sami sebe spale Molotovljevim koktelom (!?!).
Vaši saborci imaju skoro istu (ne)- inteligenciju kao i protivnici. Doduše, retke su misije u kojima imate društvo.
U tim misijama, videćete da je saborcu stalo do toga da rani što više protivnika… ali i da vas potkači. Stvarno, neka vam Bog pomogne ako se nađete na nišanu partnera.
Ovakve mane mogu se primetiti već na početku igre. Za one koji nisu odustali od namere da dublje istražuju “čari” ove igre, sledi još. Singlplejer mod je veoma linearan i loše napisan. Tokom igre nećete moći da birate alternativnu putanju.
Isto važi i za nivoe koji su ograničeni, dok su misije prilično kratke i nemaštovite.
Jasno vam je da pucanje u igri 25 to Life nije zabavno. Ako naučite da nišanite možda će vas utešiti činjenica da je razvojni tim bar ubacio širok izbor oružja.
Igrači mogu da koriste AK-47, Uzi, tri vrste sačmara, RSG1 snajpersku pušku, granate, bazuke i nekoliko oružja za blisku borbu. Pa, barem je bilo zabavno dizati stvari u vazduh…
25 to Life vizuelno nije dorastao većini današnjih igara. Ima nekoliko dobrih momenata: recimo, kada vašem liku ostane malo energije, ceo vidokrug mu postaje zamućen kada okrećete kameru levo-desno.
Ipak, jasno se vidi da je igra prilično zastarela. Odavno nismo videli modele likova sa tako malo poligona. Okolini bi dobro došle bogatije teksture, kao i veći broj poligona. Kada smo podesili sve vizuelne parametre na maksimum, utisak nam se nije popravio. Takođe smo primetili da je animacija likova prilično loše odrađena. Na okruženje ne možete baš mnogo uticati i nećete naći puno predmeta koji bi bili od neke koristi.
Sa zvukom nije bolja situacija. Pojedini zvučni efekti uopšte nisu ubedljivi, a to se, pre svega, može reći za zvuk pucnjave – oružje ponekad zvuči kao pucanj plastične igračke, a ne kao pravo oružje. Ono što celoj igri daje malo šmeka svakako je odličan soundtrack, koga čine pesme poznatih rep izvođača (npr. Tupac, DMX, Public Enemy, Xzibit i dr.). Multiplejer je, nekako, malo interesantniji.
U ovom segmentu igre otvoren vam je veliki broj opcija, čak možete detaljno da odredite kako će izgledati vaš avatar. Nažalost već posle nekoliko minuta igranja, igrači će lako primetiti da je MP nasledio mane iz singlplejera (iako ste barem pošteđeni onog sumanutog AI-a). Multiplejer mod u igri 25 to Life ima potencijala, ali nikada ne dostiže onu tačku zaraznosti koja je potrebna da bi igrači imali želju da nastave sa mečevima.
Eidos Interactive krenuo je nizbrdo (na čelu sa kompanijom SCi, koja je prošle godine kupila Eidos). Na silu su izbacili ovu igru u koju, iskreno, nikada nije trebalo ulagati novac. S jedne strane, igra je vrlo loš plagijat San Andreas-a, a s druge, katastrofalna interpretacija Max Payne franšize. Pretpostavljamo da ćete samo na osnovu priloženih slika moći da vidite da 25 to Life nikako nije dorastao pomenutim naslovima (barem kada govorimo o grafici). Igri nedostaje sloboda koju pruža GTA i, definitivno, nije u kategoriji igara kao što je Max Payne. U stvari, kada bolje razmislim, cela igra je gubljenje vremena i novca. Čuvajte lovu za nešto bolje.
Izvor : www.gameplay.rs

Pregled komentara (0)

Pošaljite komentar

Ocena: 0,00 od 0 glasova 12345

Oznake teksta

, , , , ,

Napiši komentar




avgust 2019.
P U S Č P S N
« jul    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031