Bandži džamping (bungee jumping) ima veoma interesantno i staro poreklo. Moderni bandži džamping je nastao 1. aprila 1979. godine. Grupa ljudi sa Oksfordskog univerziteta, članova „Kluba Ekstremnih Sporotva“ skočila je sa mosta Klifton u Bristolu, Engleska. Izveli su četiri simultana skoka, zadivili svet i završili u zatvoru. Tako je nova adrenalinska groznica počela. Prva komercijalna Bandži skakaonica je otvorena 1987. godine na Novom Zelandu. Danas postoji mnogo tornjeva, kranova, mostova čak i balona sa kojih je moguće skakati, pa je tako bandži postao jedan od najjednostavnijih i lako razumljivih ekstremnih sportova.
Naravno, najvažniji deo opreme je uže, odnosno kanap. Uže se pravi od specijalnih elastičnih materijala koji su otporni na različite vremenske uslove. Zanimljiva osobina užeta s obzirom da se stalno isteže i menja dužinu jeste elongacija,, odnosno izduživanje. 
Mesto sa kojeg skačete i oprema, odnosno sistem vezivanja i okova sa kojim skačete su ključ uspeha. Najčešći je sistem vezivanja nogu. „Amovi “ se stavljaju na noge oko oba članka i pričvrščuju se kaiševima. Između nogu se kači uže. Sistem „amova“ i kaiševa je od specijalnog materijala, naravno i samo vezivanje za srećnog skakača zahteva posebnu tehniku. Pre nego što postavite sistem stavlja se posebna krpa/peškir/sunđer kako bi što više olakšali pritezanje oko članaka. Drugi takođe popularan sistem vezivanja je kombinacija „amova“ oko grudi i struka. Sistem je pričvršećen za telo, a može se i koristiti sa nožnim vezivanjem radi bezbednosti i ugodnosti.
Na većini mesta sa kojih se danas skače sve je tako organizovano i pripremljeno da ne morate razmišljati o bezbednosti ili kako se spustiti posle skoka. Naravno sport je veoma bezbedan i nesreće su retke. Najviše platforme sa kojih se skače nalaze se iznad vode. Razlozi su psihološke prirode, podsvesno i svesno ljudi misle da je lakše skakati iznad vode nego iznad neke stene ili provalije. Svakako preporučujemo pražnjenje energije na ovaj način.
