Prvo što primetite kada dođete na Maltu su kuće sagrađene od krečnjaka koji predstavlja jedini građevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru udaljenog 90 kilometara od Sicilije. Iako na Malti nema mnogo peščanih plaža, vešti i vredni Maltežani obradili su i doterali kamene plaže, tako da one deluju pomalo nestvarno, ali svakako čarobno. Čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i prijatan vetrić su odlike ovog ostrva iz snova.
Turizam i brodogradnja su glavne privredne grane Malte na kojoj živi oko 400.000 stanovnika, pa ova mala ostrvska država (316 kvadratnih kilometara) ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi (1.400 stanovnika po kvadratnom kilometru). Naziv ostrva potiče od feničanske reči „malek“ (sklonište), jer se još u I veku, posle brodoloma, na Malti sklonio Sv. Pavle koji je proveo tri meseca u gradiću Rabatu što je označilo začetak hrišćanstva na Malti.
U ovom letovalištu možete videti mnoštvo luksuznih hotela poređanih jedan do drugog. Za oko će vam zapasti i veliki broj crkava (više od 360) među kojima su jedna pravoslavna crkva i jedna džamija, dok su ostale katoličke. Maltežani su veoma religiozni, pa je skoro svaki dan u godini posvećen određenom svecu, a bučna slavlja sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra. Svaki grad ima svoju priču u vezi sa nekim svecem, kao Mosta, na primer, gde se nalazi crkva Sv. Marije (treća u Evropi po veličini kupole, posle crkve Sv. Petra u Rimu i Aja Sofije u Istanbulu). Interesantno je da Maltežani u njoj čuvaju kopiju bombe iz Drugog svetskog rata koja nije eksplodirala, iako je pala na crkvu. Religiozni Maltežani ubeđeni su da je tu Bog „umešao svoje prste“ i tako zaštitio svoje vernike.
Stopa nezaposlenosti je izuzetno mala, ali zato Malta ima najniži procenat žena u radnom odnosu u Evropi. Maltežanke obično prestaju da rade, kada se udaju i postanu majke, a jedna porodica u proseku ima troje dece. Država brine o bračnim parovima kojima obezbeđuje stanove po povoljnim uslovima za koje kasnije plaćaju kiriju od 100 malteških funti godišnje (250 evra).
Zanimljiv podatak je taj da boja prozora na zgradi malteškog parlamenta zavisi od vladajuće stranke, pa su zeleni kada su na vlasti nacionalisti, ali će postati crveni, ako na izborima pobede laburisti.
Maltežani voze levom stranom, a veliki problem predstavlja im parkiranje, kako zbog nedostatka prostora, tako i zato što jedna porodica u proseku ima tri automobila, zbog pogodnosti kupovine na kredit i pasionirane ljubavi prema automobilima. Zahvaljujući blagodetima sredozemne klime, na ulicama malteških gradova možete videti skoro zaboravljene i perfektno očuvane modele automobila koji ravnopravno konkurišu najnovijim modelima luksuznih limuzina. Ako nemate automobil, imate privilegiju da se vozite u oldtajmerima (starijim više od 50 godina) u gradskom prevozu koji predstavljaju svojevrsnu turističku atrakciju. Za 15 centi (oko 25 dinara), uživaćete u vožnji u jednom od starih engleskih autobusa. Inače, prosečna godišnja temperatura u januaru iznosi 17, a u julu 35 Celzijusovih stepeni, dok kiša pada samo u decembru.
Službeni jezik na Ostrvu je engleski, dok malteški predstavlja interesantnu mešavinu arapskog, engleskog i italijanskog, pa Maltežani lako uče strane jezike. Ipak, deca u državnim školama, maternji jezik počinju da uče
tek sa 12 godina. Malta turistima nudi mogućnost kupovine izvanrednih predmeta od čuvenog malteškog stakla (rađenih po uzoru na venecijansko murano staklo), zlata, srebra i čipke. Kada obiđete Maltu i posetite susedno zeleno ostrvo Gozo na kojem se nalazi najstariji neolitski hram na svetu, imaćete osećaj da ste videli tek deo onoga što vam predusretjivi domaćini nude. I poželećete da dođete opet. Jer koliko god razgledali ovaj mali arhipelag u Sredozemnom moru, shvatićete da još mnogo možete da vidite i saznate.
