Predrasude postoje kada se na osnovu malog broja neproverenih informacija donosi uopšteni zaključak. Predrasude su vrlo prisutne kod ljudi. Površne i neproverene informacije stvaraju naše stavove prema nekim profesijama pa tako i prema psihologiji i psiholozima i psihoterapeutima. Neretko je ljudima prva asocijacija kada čuju reč psiholog, da je to neko ko može od oka da ih „pročita“ i da predvidi njihovo buduće ponašanje. Kada neko pomene da je bio kod psihologa prva asocijacija je da taj čovek ima neke psihičke probleme koji ga karakterišu manje vrednim. Iz nepoznavanja stvari ljudi donose pogrešne zaključke i održavaju predrasude koje su pogrešne i netačne. A štetu od toga imaju najviše oni sami. Neke stvari koje bi vrlo brzo razrešili i sebi pomogli oni dugo čuvaju u sebi i čine tako još gorim jer pate i troše psihičku energiju na zadržavanje problema umesto da ga razreše i da energiju koriste za napredak za kvalitetniji život. Kada se odluče da dođu kod psihologa oni su u problemu koji više ne mogu da tolerišu a samim tim trebaće im više vremena da ga razreše.
Psiholozi rade u školama kao stručni saradnici, u ustanovama socijalne zaštite, u fabrikama, u marketinškim agencijama, u razvojnim savetovalištima, u bolnicama, u zavodima za zapošljavanje, i jedini su nadležni i kvalifikovani za obavljanje testiranja. Najveći procenat ljudi sa kojima psiholozi rade su normalni, zdravi ljudi koji su u kontaktu sa psihologom kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku da razreše neke dileme ili konflikte koje imaju. Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije u koje svi ljudi dolaze i kroz koje prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su raznovrsna.
Psiholog i psihoterapeut ne propisuju lekove, ne leče medikamentima već samo kosriste razgovor. Psihijatri su lekari koji daju lekove. Nekada ljudi dolaze kod psihologa sa očekivanjem da će im psiholog dati gotovo rešenje za njihov problem. Psiholog ne daje gotova rešenja. Prvo jer u životu ne postoje jednostavna, tačna rešenja a i zato što je clj psihologa da sam čovek uvidi svoje razloge i osećanja za i protiv i da lakše donese odluku za koju snosi odgovornost. Uz ovakav rad čovek stiče zrelost za odgovorniji odnos prema sebi i drugima u životu.
Ljudi dolaze kod psihologa da reše problem a da li će ga rešiti ili neće zavisi od njih. Najteže je promeniti sebe i pobediti svoje slabosti. Kao što čovek fizički raste i razvija se tako isto i psihološki čovek raste i menja se sa godinama. Da li će čovek postići zrelost u nekim zrelim godinama zavisi isključivo od njega samog. Nije pravilo da je neko ko ima više godina samim tim i zreliji. Svi imamo jedan život i treba da uradimo sve što je u našoj moći da ga proživimo sa što više zadovoljstva i lepih osećanja.
