Insomnija u prvom redu dolazi od poremećaja sna, koji u današnje vreme pogađaju više od 20% populacije. Ovi poremećaji mogu imati više ili manje ozbiljne posledice na zdravlje i veoma je bitno da se na vreme reaguje. Saznajte više o uzrocima insomnije i metodama terapije.
Koliko ljudi trenutno pati od insomnije i poremećaja sa spavanjem?
Više od polovine ljudi se žali na povremene insomnije. Teška insomnija, tj. loš san tokom svake noći, koji za posledicu ima osećaj pospanosti tokom celog dana, pogađa oko 5% ljudi. Umerena insomnija, koja se javlja dva ili tri puta nedeljno, uznemirava 10% populacije.
Insomnija ima uticaj na održanje pažnje i budnosti, što možemo nazvati sindromom nedovoljnog sna, zatim se javljaju problemi sa pažnjom, pamćenjem i pospanošću. Prekomerna dnevna pospanost je često uzrok saobraćajnih nesreća i odsutnosti na poslu. Na kraju, teške insomnije iscrpljuju organizam, pa se osoba koja pati od njih jako loše oseća. Glavni rizik su depresija i anksio-depresivni poremećaji.
Postoje i drugi poremećaji sna, kao što je sindrom apneje sna koji pogađa od 2% do 4% stanovništva. Ovaj sindrom je praćen učestalim respiratornim smetnjama tokom noći, što dovodi do isprekidanog sna i dnevne pospanosti. Ni kardiovaskularne komplikacije, hipertenzija i rizik od infarkta i moždanih udara nisu zanemarljivi. Narkolepsija je ređa, karakteriše se nesavladivom željom za snom tokom celog dana. Ova bolest može biti bezazlena, ali i voma opasna ako se san javi za volanom.
Koji su uzroci insomnije?
Uvek treba polaziti od psihološkog uzroka, depresije i anksio-depresivnih poremećaja, koje bi trebalo ispitati. Insomnija je simptom, ona nije bolest.
I neki poremećaji unutar organizma mogu da izazovu insomniju, kao što je sindrom apneje, teško padanje u san usled periodičnih pokreta donjih udova (malo mišićno trzanje na svakih 30, 40 sekundi), gastro-jednjačkog povlačenja i noćnih bolova.
Neke insomnije su povezane sa nepodudaranjem bilološkog sata sa raporedom i satnicom koja se nameće u društvu. Naime, biološki sat nekih osoba je pomeren u odnosu na radno vreme ili neki drugi rok koji se mora ispuniti. Mnogo ljudi ne može da zaspi pre 2, 3 sata ujutru. Obavezni da ustanu rano da bi otišli na posao, akumuliraju nedostatke sna, a samim tim i umor. Posledica je hronični umor. Ovaj poremećaj se naziva zakasnela faza sna.
Drugi, nasuprot, idu na spavanje veoma rano, a ustaju u 3 ili 4 sata ujutru. Ovaj režim je karakterističan za starije osobe i poznat je kao prevremena faza sna.
Kako lečiti insomniju?
Terapije medikamentima, takozvanim hipnoticima, odnosno sredstvima za spavanje, predstavljaju značajnu pomoć. U slučaju da se insomnija javi kao reakcija na neki poseban događaj, koriste se kratkotrajne terapije, hipnoticima nove generacije. Oni ne stvaraju zavisnost i ne menjaju strukturu sna.
Kod umerenih i teških insomnija se preporučuje terapija hipnoticima, praćena psihoterapijom. U teoriji se hipnotici uzimaju tokom kraćih vremenskih perioda, manjih od jednog meseca. Međutim, većina pacijenata hipnotike koristi u dužem vremenskom roku. Postaju, ne fiziološki, već psihički zavisni od lekova. Nedostatak lekova bi doveo do povratka insomnije, odnosno reakcija na odsustvo lekova od kojih su zavisni bi prouzrokovala insomniju. Tako da se preferira terapija hipnoticima u slabim dozama.
Što se tiče pomerenih faza sna, preporučuje se terapija koja postepeno privikava pacijenta da leže ranije, odnosno kasnije. Terapija svetlošću, ili fototerapija, može biti alternativa. Naime, svetlost stimuliše mehanizme buđenja i jutarnja terapija svetlom će najbrže pomoći osobi koja ima problema sa snom.
