Ako škola zauzima veliki deo života dece i adolescenata, onda im ona ne dozvoljava da upražnjavaju sportske ili umetničke aktivnosti u meri u kojoj bi oni želeli. Jedni imaju potrebu da bar dva puta nedeljno utroše svoju energiju kroz sport ili neku kreativnu aktivnost. Kada su mali i u periodu kada odrasli moraju da organizuju njihovo vreme, roditelji izgube glavu da bi što bolje isprogramirali dan svog deteta. Bitno je da ono da svoj maksimum u svemu što radi, a da pritom ne eksplodira zbog zgusnutog rasporeda.
Neka deca imaju jasne želje kada su u pitanju vannastavne aktivnosti, dok je nekima to napor, jedna obaveza više. Kada je situacija takva, onda ga ne treba prisiljavati ako ne želi, jer onda dete to ne bi shvatilo kao slobodno vreme, već kao naporan rad, ništa drugačije od školskih zadataka. A ako ipak želite da ga privolite, onda ga posavetujte da ode na makar jednu probu, posle čega je moguće da će mu se dopasti Iida će želeti da nastavi.
Ipak, deca su donekle i u pravu, jer da bi u bilo čemu od izabranog bili dobri, moraju da daju sve od sebe, a to iziskuje mnogo vremena I napornog rada. Npr. muzika: da bi neko u tome zaista bio profesionalac, mora rano da počne i svakodnevno da vežba po nekoliko sati. Fudbal takođe: kondicioni treninzi, fudbalski treninzi, obično vikendom utakmice koje su nekada i u drugom gradu. Ne bi bilo fer prema detetu da ga lažete, već ga upozorite čega će sve morati da se odrekne zarad toga.
Zvučaće potpuno kontradiktorno predhodnom pasusu, ali idealna kombinacija za razvitak deteta i sticanje dobrih navika, jeste zapravo kombinacija sportske i neke kreativne aktivnosti, poput slikanja, vajanja i slično. Naravno, dobra organizacija će mu pomoći da se ne muči trčeći putanjom škola-kuća pri čemu nikako neće imati vremena za igru sa drugarima. I oni su ti koji treba da izaberu čime će se baviti, a vi im eventualno nešto možete sugerisati, jer će vas u suprotnom kriviti zbog toga što su se velikim delom svog života bavili nečim što im se ni malo ne dopada.
