Tokom poslednje dve decenije mnogi stručnjaci su se bavili uticajem koji imaju životinje na detetovo odrastanje. Brojni su etolozi (specijalisti u izučavanju ponašanja životinja u njihovom prirodnom staništu), psiholozi, psihijatri, pedijatri, učitelji i vetrinari koji ističu značaj i prednosti koje ima prisustvo životinje u porodici. Naime, životinje povoljno utiču na razne aspekte psihološkog i socijalnog razvoja mladog deteta. Na afektivnom planu, prisustvo životinje ili kućnog ljubimca je od velikog značaja za dete.
Važni momenti u odrastanju deteta
Čak i pre rođenja, ljudski embrion predstavlja organizam koji je posebno osetljiv i koji je podložan raznim direktnim ili indirektnim uticajima. Dokazano je da se već u materici mogu pojaviti problemi u odnosima između majke i deteta, u odnosu na to da li je dete prihvaćeno ili ne.
Rođenjem, dete postaje proizvod interakcija među kojima razlikujemo urođene i stečene faktore. Kada kažemo stečeni faktori, mislimo pre svega na uticaje koje dete prima iz svoje neposredne okoline. Dete se rađa sa potencijalom za sebe izgradi kao ličnost na samo njemu svojstven način i postoje tri faktora koja na to utiču: nasledni m
aterijal, uticaji u majčinoj utrobi i perinatalne okolnosti. Stečeni faktori su fudamentalni i psihičko stanje deteta u budućnosti zavisi od kvaliteta porodičnog okruženja.
Prvo detinjstvo
Period od rođenja pa do detetove treće godine, uslovljava kasniji razvoj ličnosti. Tokom prve godine života, dete uspostavlja svoje prve odnose, tj. odnose koji ga vezuju kao subjekta za sve što je drugačije od njega.
Postoje dve faze. Stadijum od rođenja do kraja drugog meseca predstavlja savršenu simbiozu u kojoj odojče živi sa svojom majkom. U ovom periodu je detetu majka jedino što opaža i sav njegov svet.
Drugi stadijum počinje oko trećeg meseca i odgovara periodu diferencijacije od majčinog objekta. Majka za dete predstavlja prvi objekat i simbolizuje spoljašnji svet. Odojče počinje da se smeje kada ugleda majčino lice. Između petog i osmog meseca, počinje da zapaža i sve ostalo oko sebe, a opažanje pokreta je prvo ispoljavanje. Tokom ovog perioda glavna aktivnost deteta je igra.
Što se tiče psihičkog plana, period koji nastupa posle rođenja i traje do treće godine je označen kao pregenitalni. On podrazumeva oralni stadijum koji traje do kraja prve godine, zatim analni i uretralni stadijum koji predstavljaju premeštanje erogene zone. Kompleksna organizacija ovih stadijuma se završava krajem prvog detinjstva, razlikovanjem „ja“ koji je drugačiji od ostalog sveta.
Drugo detinjstvo (3-6 godina)
Pošto je otkrilo spoljni svet i sebe u njemu, dete ispoljava krizu nezavisnosti, odnosno hoće da pokaže kao je veliko i samostalno. Radi suprotno od onoga što mu se kaže, viče kada mu se protivureči, želi da se samo oblači i da samo jede. Pojavljuje se Edipov kompleks. U govoru stalno upotrebljava „ja“. Sa 42 meseca, razume tuđ razgovor. Sa 4 godine, ima bezbroj pitanja da postavi, a sa 6 godina kreće u predškolsko.
Treće detinjstvo (6/7godina do 11/12 godina) je obeleženo školovanjem i predstavlja pravi preokret u razvoju ličnosti, jer dete izlazi iz uskog kruga porodice i otvara se ka spoljnom svetu, stičući nova poznanstva.
Dete ulazi u pubertet u periodu od 12. do 14. godine. Pubertet je period psihoseksualnog sazrevanja i adolescentske krize. Tokom ovog perioda je dete veoma osetljivo, sklono promenama raspoloženja, najviše vremena provodi sa društvom. Pubertet je i idealno vreme da sa detetom započnete razgovor o seksualnosti.
U svakom stadijumu odrastanja dete zahteva mnogo pažnje i razumevanja. Ne dopustite sebi da budete nervozni ili da vas nešto drugi ometa i sprečava u tome da pomognete vašem detetu da izraste u normalnu, zdravu i kompleksnu ličnost.
