Magazin Nauka Manijakalno-depresivni sindrom

Manijakalno-depresivni sindrom

by Administrator

depresijaManijaklano-depresivni sindrom, poznat i kao bipolarni poremećaj, poremećaj je raspoloženja koji karakterišu naizmenična stanja euforije i depresije. Ko su žrtve ove bolesti? Kako se leči? Rasvetlićemo vam neke činjenice o ovoj malo poznatoj patologiji…
Osoba koja pati od manijakalno-depresivnog sindroma varira između epizoda depresivnih i euforičnih stanja.
Depresivna stanja imaju iste simptomi koji se javljaju i kod drugih oblika depresije: neprekidna i ekstremna tuga, gubitak interesovanja, nadražljivost, poremećaj sna, manjak energije, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, promene u aptetitu, misli o smrti ili ideje o samoubistvu…
Manijakalna stanja se ispoljavaju euforičnim raspoloženjem, velikom i preteranom energijom, mnogostrukošću aktivnosti i velikom uznemirenošću, precenjivanjem sopstvenih kapaciteta, malom količinom sna bez znaka umora, povećanjem seksualne želje, pogrešnim tumačenjem stvarnosti, koje je posledica nepoznavanja problema i pre svega se javlja jer pacijenti nisu svesni anormalnosti stanja u kome se nalaze.
Ukoliko osoba pati od ovog sindroma, moguće su sve vrste raspoloženja, od teške depesije (potpune melanholije) do krajnje uzbuđenosti (manijakalno ponašanje), prelazeći kroz stanja umerene depresije i periode uravnoteženog raspoloženja. U slučaju melanholičnih stanja neophodno je reagovanje okoline i povećana pažnja, jer je tada osoba spremna da izvrši samoubistvo. U suprotnom stanju, u manijakalnim raspoloženjima, osoba je u stanju da čini prekršaje i da čak bude privedena u policijsku stanicu.depresija1
Zašto se javlja ovaj sindrom i kako napreduje?
Tačni razlozi nastanka ovog sindroma nisu mnogo poznati. Često je u pitanju nasleđe ili predispozicija, koja je nastala u krugu porodice. Još uvek nisu završene studije koja rade na pronalaženju genetskih specifičnosti kod pacijenata. Međutim, bolest zaista nije česta: pogađa tek 1 posto populacije.
Takođe je i razvoj bolesti promenljiv. Striktno variranje između perioda euforije i depresije je retko. Nejčešće se bolesnici zadržavaju na jednom od ova dva stanja sa ponekom epizodom u kojoj je zastupljeno suprotno raspoloženje. Nekad se dešava da u isto vreme postoje oba raspoloženja, tada se govori o mešovitom bipolarnom poremećaju.
Ali, u svakom slučaju, manijakalno-depresivni sindrom je uglavnom bolest koja dugo traje i koja počinje u adolescentskom ili odraslom dobu i zauzima dobar deo života. Naravno da su mogući i periodi kada se sindrom primiri i kada se osoba ponaša sasvim normalno. Intenzitet raznih stanja je, međutim, veoma promenljiv.
Kako se leči?
Na sreću, postoje veoma efikasna lečenja. Terapija medikamentima se oslanja, pre svega, na litijum. Litijum omogućava da se spreči i umanji nastanak epizoda depresije i euforije i da se raspoloženje stavi u normalu.
Ukoliko litijum nije dovoljno jak, pribegava se anti-depresivima i anksioliticima. Ponekad se koristi i električni šok, kada osoba odoleva svim lekovima.
Psihoterapija je takođe važan segment lečenja, jer pomaže i pacijentu i njegovom okruženju da se nose sa bolešću. Terapiji se mora prići sa više strana: angažujte osihijatre, psihologe, socijalne radnike… Složenost lečenja se povećava u slučaju kada pacijent ne shvata da je bolestan i da mu je potrebna terapija, tako da je ponekad neophodna hospitalizacija.

13 komentara

Slične teme

13 komentara

23.10.2010 23:03
katarina

poštovani molim vas za hitan savjet moj muž je dugo godina bio alkoholičar odjednom je prestao piti i mi smo se spasili ali… nakon toga je ibacio ugljikohidrate i smršavio 20 kg u kratkom vremenu postao je odjednom preaktivan,gladuje i po 24 sata promjene raspoloženja su mu česte agresivan radoholičan ili depresivan dobili smo unuka kojeg ignorira i govori da prema njemu ne osječa ništa..anksiozni poremećaj ima već 25 godina bojim se da je prešao u manično depresivnu osobu kako mu pomoći…

25.10.2010 14:31
Administrator

Osim što ćete imati razumevanja za njega, najviše ćete mu pomoći (ali i sebi samoj) ako uspete da ga nagovorite da se podvrgne psihoterapiji. Verovatno da neće odmah na to pristati, ali birajte priliku kada je raspoložen, pomozite mu da i sam shvati da ima problem. Kao što i sam tekst kaže, složenost lečenja se povećava u kada pacijent ne shvata da je bolestan, tako da je nekad hospitalizacija neophodna. Iskreno se nadamo uspešnom izlečenju i vašem uživanju dok zajedno trčkarate za unukom.

08.05.2011 12:57
dubravka

Molim vas za savjet.Stalo mi je do mog prijatelja veoma mnogo i zelim suzivot sa njim.
Rekao mi je da ima dijagnozu manijakalno-depresivnog sindroma.
Kako mogu da miu pomognem ili bi bilo pamtnije da ga zaboravim.Molim za savjet.

09.05.2011 10:19
Administrator

Nikako ne treba da ga napustiš zbog toga što ima problem. Najviše ćeš mu pomoći svojom moralnom podrškom, a za ozbiljnije stvari tu je psiholog/psihijatar koga će morati da posećuje redovno. Tvoje prsustvo sigurno će mu mnogo značiti i za samo izlečenje. Samo treba biti strpljiv.

02.05.2020 11:15
Goxy

Voleo bih da imam takvog prijatelja kao što ste Vi. 🤗
Pozdrav

16.02.2012 19:15
dragan

Kakav je ustvari taj elektro sok,jel ima bojazni od nekih posledica.Molio bih za odgovor

29.10.2012 20:25
lula

moj muz je alkoholicar koji kad se napije predje na drogu i ima sex a toga se uopste ne seca. ne znam da li da mu verujem kad kaze da nije Ja sam vise puta nasla zenski i muski donji ves posle njegove pijanke. u vskom slucaju kad ne pije ne podnosljiv je jer je nervozan, svadja se, svi su mu krivi. nema dobro rasudjivanje svoje okoline. kako mozete da mi pomognete da shvatim njegovu dijagnozu i kako da mu pomognem. licno mislim da pored alkoholizma ima i neki poremecaj

26.04.2015 00:10
Ljiljana

Molim Vas da mi odgovorite mi da li je kod mog sestrica manijakalno-depresivni sindrom ako mozete zakljuciti iz mog opisa njegovog ponasanja.
On je u nekoliko navrata napadao devojke,ne da ih je tukao nego samo dodirivao I zato odgovarao I bio osudjivan. Menja raspolozenje, ne cesto a kada se to desi deluje zastrasujuce, inace po prirodi ima jako dobru dusu I u familiji niko nema tako ponasanje.
Unapred zahvalna za bilo kakav odgovor, Ljilja

27.04.2015 23:54

Poštovana, nažalost vam ne možemo pomoći, jer zaista nismo dovoljno stručni da bismo mogli detaljno da analiziramo čovekovu psihologiju… Predlažemo vam da se obratite psihologu, sigurni smo da će imati odgovor na sva vaša pitanja u vezi sa pomenutim.

26.04.2015 00:14
Ljiljana

molim vas odgovorite mi, ja neznam o kome drugom komentaru se misli. Hvala.

07.06.2016 19:45
Đorđe

Molim za pomoć.Dve godine se lečim od bolesti zavisnosti i na metadonskom sam održavanju(F11.2).Pored toga,bio sam više puta stacioniran zato što sam imao suicidalne misli u bolnici“Laza Lazarević“.A konkretno osećam užasne talase vrućine i znojenja,bio sam i kod endokrinologa,i vrednosti žlezda su mi normalne.Lečim se sa 6ml metadona dnevno,Amitriptilinom 50+50mg,Lamictalom i Olazapinom.Takođe i Bemsedinom.Osećam malu promenu raspoloženja na bolje ali nije to to.Imam nesređene porodične odnose(živim sa majkom koja se leči od depresije i sestrom),imam decu koja žive kod roditelja bivše supruge koja je počinila suicid.E sad,imam jedan problem,sve ono što osetim lepo doživim kada popušim 2-3 dima marihuane.Na moju terapiju sam onda opušten,javljaju mi se kreativne misli i ideje,savršeno se uklapam u okolinu i nemam više znojenja.Šta da radim,da li da nastavim sa tim?

08.06.2016 16:18

Poštovani, predlažemo vam da se obratite nekom stručnijem za pomoć, psihologu ili psihijatru koji će znati da vas uputi kako da rešite problem. Mi vam ovom prilikom šaljemo reči podrške i navijamo da se što je pre moguće oslobodite tog tereta.

15.12.2021 19:27
Natasa

Postovsni
Dali u depresivnom periodu kog ovog sindroma postoje i panicni napadi i strahovi

Ostavite komentar