Jednostavna definicija Ergonomije glasila bi da je to nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da se oni najbolje prilagode ljudskom telu. Ovako je uglavnom većina shvata, ali ona je u suštini nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina, kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima sa ciljem da upotreba mašine bude efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastaura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion i tako dalje. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat se stavljao na prilagođavanje mašine (shvaćene na prethodan način) ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe, zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba učitavati prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši neko najsavršenije sredstvo nije „ergonomsko“ ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može da efikasno koristi i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.
Jednostavan primer primene ergonomije je stolica za sekretaricu:
– Visina stolice može da se podešava – da noge ne bi visile već da dodiruju pod
– Stolica ima rukohvate da prilikom kucanja na tastaturi nadlaktice budu oslonjene, da se ruke i ramena manje zamaraju
– Naslon stolice treba da pridržava deo kičme u lumbalnom delu
– Stolica treba da ima točkoće da se malim odgurivanjem nogama može prići nekom bližem ormanu bez ustajanja i slično…
