Depresija, kao i svako drugo raspoloženje, proističe iz rada mozga. Razlike između moždane aktivnosti kod depresivnih i kod zdravih ljudi uočljive su na snimcima mozga dobijenih putem uređaja za PET (positron emission tomography, odnosno tomografija pozitronskom emisijom), gde se vidi da je kod depresije, između ostalog, smanjena metabolička aktivnost u levom prednjem režnju mozga. Taj i neki drugi delovi mozga naprosto ostaju izvan pogona, do čega dovodi manjak ili višak određenih materija u mozgu ili smanjen broj nervnih ćelija u centrima za raspoloženje.
Depresiju redovno izaziva kombinacija genetskog nasleđa i uticaja spoljnih okolnosti. Ako je genetska predispozicija za depresiju jaka, bolest može nastati i bez stresnih situacija, ali ako je čovek pretrpeo vrlo jak ili dugotrajan stres, može oboleti od depresije i ako nema jaku genetsku predispoziciju za nju.
Pretrpimo li stresnu situaciju, u našem organizmu se luče stresni hormoni, štetne materije sa razornim delovanjem na sve organe. Kod ljudi sa otpornim nervnim sistemom stresni hormoni se luče ređe, manje i kraće. Kod osetljivijih ljudi luče se češće, jače i duže, a stradaju srce i krvni sistem, želudac i mozak. U mozgu stresni hormoni blokiraju delovanje hormona raspoloženja i ubijaju milione moždanih ćelija. Ako je time pogođen centar za raspoloženje, osoba će manifestovati očeigledni pad raspoloženja. 
Stresne okolnosti koje najčešće izazivaju depresiju su gubitak, smrt nekoga kao na primer voljene osobe ili kućnog ljubimca, samoća, odsustvo prijatelja ili ljubavi, porođaj, teška trudnoća, selidba, drastična promena životnih okolnosti, siromaštvo, teški uslovi života, nezaposlenost ili besposlenost, pretrpljeno nasilje, izloženost šikaniranju, zastrašivanju, pretnjama, sudski proces ili čekanje presude, zatvor ili čekanje izvršenja presude…
Ostali depresogeni faktori mogu biti smanjeno kretanje, nezdrava ishrana, neki lekovi, steroidi, alkohol ili droge. Depresija nije ludilo niti sumanutost i nije razmaženost ili umišljeno stanje. Depresije se ne možete osloboditi snagom volje ili svesnim naporom.
Osobe koje imaju depresiju svoje stanje nazivaju raznoliko. Mlađi kažu da su „u bedaku“. Drugi kažu da su „u životnoj krizi“, da se „osećaju grozno“, da je „bolje da ih nema“ i slično. Osobu koja ima depresiju muči potištenost, odnosno duboko sniženo raspoloženje. Osoba pogođena depresijom je nesrećna, utučena, tužna, katkad zapravo očajna i bespomoćna. Osim što je potištena, pojačano je razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, uvrede, kritike i druge životne nepogodnosti.
Oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno. Iako su joj pažnja i društvo potrebni, gužva joj smeta i čini je nervoznom. Tipičan depresivac slabije se koncentriše, bezvoljan je, apatičan, trom i usporen, ništa ga ne veseli i ne motiviše.
Pregledom najčešćih simptoma uviđamo da depresija nanosi patnje, koje su ponekad toliko jake da oduzimaju čoveku volju za životom, terajući ga na samoubistvo. Imate li pet ili više od navedenih simptoma tokom dve ili više nedelja, imate kliničku depresiju. Ako vam simptomi izazivaju patnju ili vas ometaju u obavljanju svakodnevnih poslova, javite se stručnjaku za to bez obzira na to što neinformisana okolina o tome misli.
