Zivot je jedno neshvatljivo cudo.Toliko toga nam pruza,ali isto tako i oduzima.Meni barem uvek ono najdraze.Bas kada pomislim da je sve u redu i da sam napokon srecna,zivot dodje po svoje.Uvek udari tamo gde najvise boli.Ponekad mi se cini da se poigrava samnom,da me uvek iznova testira.A ja sam slaba,ne podnosim poraze uzdignute glave,takve sam prirode.Emotivno vezana za drage osobe,a kada mi ih zivot oduzme,oduzme i jedan deo mene.
Pre nepun 4 godine zivot je dosao po svoje.Bilo je leto,toplo i predivno.Osnovna skola,ja maturant.Bas vreme prijemnog ispita i nasih rezultata.Bila sam jako srecna i nisam pomisljala na nesto lose.Jednostavno,sve je bilo tako savrseno da sam mislila da bolje ne moze biti.Tog jutra sam ustala nesto ranije.U kuci su svi bili veseli i dobro raspolozeni bas kao i ja.Mama je pravila neku poslasticu za te vrele dane,a moj brat i sestra su skakutali okolo.Prosla sam kroz dnevnu sobu i usla u spavacu sobu svojih roditelja.Upalila sam racunar i pustila muziku.Morala sam da pojacam jer su moji bili bas glasni.Secam se,bila je to pesma koja me je zarazila tog leta…NOW YOU’R GONE.Bas sam se raspevala i u pocetku nisam ni primetila da se moji uopste ne cuju.Onda sam cula sirenu hitne pomoci.Skocila sam sa stolice i pogledala kroz prozor.Doktori su u zurbi iznosili svoje torbe i trcali ispod terase.Sledila sam se.Kroz glavu mi je prosla baka.Odjednom se zacuo bolan krik moje sestre.Jecala je iz sveg glasa.Izletela sam u dnevnu sobu,ali tamo nikog nije bilo.TV je radio i sve je ostalo nedovrseno.Pozurila sam kroz hodnik i istrcala na ulazna vrata.Milica je trcala uz stepenice i plakala.Nije bila u stanju da mi kaze sta se desava.Odjednom su me grudi stegle i pocela sam da placem.Aaaa,Boze…shvatila sam da je cika Rade u pitanju.Sjurila sam niz stepenice i uletela u kucu iako je tata pokusao da me zaustavi.Uletela sam kod njega u dnevnu sobu…mama me je drzala cvrsto i nisam mogla da se oduprem,da dodjem do njega.Lezao je na podu,na metar od mene..doktori su pokusavali da ga ozive,ali on je bio mrtav.Sve se u meni slomilo,vristala sam iz sveg glasa,mama me je stezala jos jace.Na kraju sam se nasla na podu,jako sam zagrlila mamu i tako dugo plakala.Onda se zacuo otkucaj njegovog srca i ja sam glasno rekla mami da je cika ziv…ona me je samo jako zagrlila i rekla da je to poslednji otkucaj srca.Infarkt.Njegovo srce je samo jednostavno puklo.Bila sam unistena,dusa me je bolela.Nisam stigla da mu kazem koliko ga volim i koliko mi samo znaci.Nisam stigla..zakasnila sam.Zivot me prestigao i oduzeo mi je ono najdraze!Trebalo je da znam sta znace njegove reci.Vece pre toga sedela sam na terasi,a on je izasao ispred kuce.Dosao je do kapije i zatvorio je,a onda je krenuvsi nazad zastao na pola puta i gledao okolo.Uzdahnuo je,pogledao gore i tada je mene ugledao.Nasmejao se i upitao me kako sam,Ja sam mu rekla da sam odlicno i isto sam njega upitala.Rekao je da se nikada bolje nije osecao i izgovorio te reci koje nikada necu zaboraviti:”KAKO SI MI LEPA,LJUBI TE CIKA.BUDI DOBRA I SLUSAJ OSTALE,UCI SKOLU I UZIVAJ.IDEM DA SPAVAM.LAKU NOC,LEPO SPAVAJ TINCE.”Trebalo je da znam!On je znao sta ga sutra ceka…a ja mu nisam rekla,nisam uspela da mu kazem koliko ga samo VOLIM!Toliko toga sam imala da mu kazem,toliko toga nedorecenog.Dan danas to ne mogu da oprostim sebi,toliko mi je zao!Mnogo mi nedostaje,a to ne mogu da mu kazem.Bio mi je kao drugi otac,mnogo sam ga volela.Njegovi saveti i dani koje sam sa njim provodila,sve mi je to puno znacilo,i sad mi jako nedostaje.Ne,nikada sebi necu oprostiti reci koje sam drzala u sebi i to nesto nedoreceno.
Ljudi cesto odlaze bez reci i pozdrava,tako sam mislila sve dok nisam shvatila da se moj cika ustvari i jeste pozdravio samnom.Vreme prolazi i leci sve rane,a on ce zauvek ziveti u mojim mislima i u mom srcu!