Sreda, 21.08.2019

Magazin » Moja priča » Životna priča » Tužna priča

Tužna priča

Objavi ovaj članak na

28.05.2013 12:02 PM

ljubavna-pricaZnate onaj osecaj kada  vam neko slomi srce? Moje je bilo vise puta lomljeno. Vise puta sam sebi govorila ‘ sa muskarcima je gotovo’. Stalno su mi se nabacivali, sve sam ih odbijala. Nisam bila uobrazena. Zivela sam u skromnom domu sa majkom. Tata je preminuo davno. Ne znam kako i zasto ali majka nikad nije zelela da mi prica o tome. Imala sam dosta veza ali samo 1 je bila prava. Volela sam ga. I on je mene. Bili smo Romeo i Julija. Uvek je bio tu za mene, jedino je on mogao da me razume. Ali kada je nasao drumu, moj ceo svet se srusio. Imala sam 2 najbolja druga i 2 najbolje drugarice. Drzili smo se kao braca i sestre.  I u dobru i u zlu bili smo uvek tu jedno za drugog. Te noci kada me je on ostavio, plakala sam sama na kisi u parku, na istoj onoj klupi na kojoj smo se prvi put sreli. Bilo je leto. Izasla sam u grad, i posto su  me cipele nazuljale seme na klupici u parku. Nisam mogla da hodam. Tada je naisao on, Luka, decko takme nose, prelepih tamnih ociju i najlepseg osmeha koji sam ja u zivotu videla. Pitao je treba li mi pomoc, rekla sam da je sve u redu. Tu smo razmenili brojeve i dogovorili se da izadjemo zajedno. I tako smo se zblizili. Svake noci smo izlazili po kaficima i klubovima. Kad god mi je nesto trebalo njemu sam mogla da se obratim. Branio me je od svih, dao bi zivot za mene. Verovala sam mu sve do onog trenutka kada sam ga videla sa drugom. ‘Mogo si da mi kazes’ rekla sam mu ‘Nije kao sto izgleda, nisam ja kriv, princezo samo tebe volim’ uzvratio je ‘Sa nama je gotovo, nemoj vise da me trazis, ovo je zaista kraj’ Otrcala sam kod Tamare, uvek mi je davala pametne savete. Legla sam joj u krilo i sve joj ispricala. ‘Nista se ti ne sekiraj, zasluzujes boljeg’.'Ali nije tako, mrzim muskarce, zasto moraju svi takvi da budu’ I tako sam se sklanjala od svakog koji je pokusavao da mi pridje. 1. Septembra krenuli smo u skolu. Dobili smo novog ucenika. Decak srednjeg rasta, krupnih ociju i smekerskog hoda. Zvao se Aleksa. Imao je najlepse ime na svetu. Seo je pored mene u klupi, pogledao me je i nasmejao se. Nisam mogla da izdrzim i ja sam se smeskala i priznajem imao je lepsi osmeh od Luke. O nee nisam se valjda zaljubila ne smem to sebi da dozvolim. Prekosutra skola je pravila zurku. Dosli su svi ucenici. Luka se nije pojavljivao. Onako iz radoznalosti pitala sam njegove drugove ‘Gde je on?’ svi su cutali a zatim je jedan prisao i rekao mi: ‘On je otputovao, vise se nece vratiti, preselio se.’ Pokusavala sam da se suzdrzim ali nisam uspela. Suza mi je kliznula niz lice. Bilo mi je muka, osecala sam prazninu u sebi i brzo am otrcala do WC-a. Plakala sam, umivala se i resila da se vratim na zurku i da pokusam da ga zaboravim iako je on duboko urezan u mom srcu. Po izlasku i WC-a sudarila sam se sa nekim tipom. ‘Opristi, Ana, to si ti? Plakala si, sta ti se desilo, jesi li dobro?’ – ‘ Ma ne brini sve je u redu’ zagrlila sam ga. Osecala sam ogromnu toplinu i nestala je sva ona praznina u meni, u trenutku. ‘Smiri se, sve je u redu’ – ‘ Izvini ja sam kriva.’ Otrcala sam, dozivao me je  ali nisam htela da se odazovem. Nisam ipak mogla da izdrzim i otisla sma sa zurke, na istoj onoj klupici gde smo se upoznali. Sva secanja su se vratila, ali pokusavala sam da ostanem jaka. Pored mene je seo Aleksa: ‘Jesi li dobro?’ pomazio me je nezno po kosi. ‘ Zasto svi muskarci udju tako lako u tvoj zivot, dokazuju ti da te vole i na kraj ti slome srce i  pobegnu?’ – ‘Nisu svi takvi, videces vremenom’ – ‘Ali to je nemoguce.’ Gledala sam ga pravo u oci koje su sijale kao zvezde. Gledao me je tuzno. ‘Ispricaj mi sve sto se dogodilo’ sve sam mu rekla, nisam mogla to da drzim u sebi. ‘Taj je kreten, ne zna da ceni ono sto je imao, devojci trebas da ispunjavas sve zelje, ako pozeli i na mesec da je odvedes’ – ‘Aleksa, volela bi da svi muskarci razmisljaju kao ti, ali to nije moguce’ – ‘Iako te ne znam dovoljno, verujem da si mnogo dobra, ni ja nisam imao srece u ljubavi.’ – ‘Zivot je takav. Izvini ali ja moram kuci.’ – ‘Ne brini otpraticu te kolima.’ – ‘U redu onda.’ Ispratio me je do kuce, dogovorili smo se da se sutra, posto je subota, nadjemo. ‘ Vidimo se sutra, i obecaj mi da vise neces da places’ blago se nasmejao i meni stvorio osmeh na lice ‘ Lepa si kad se smejes’ – ‘Hvala’. Nezno me je poljubio u obraz i rastali smo se.  Majka se sekirala, kao po obicaju pitala me je zasto sam tako natecena. Inace to je najbolja majka na svetu. Uvek je tu za mene ali mnogo voli da ispituje ali mene to nervira. Drsko sam joj odgovorila ‘Nemoj da me gnjavis’ – ‘U redu izvini’ Zpustila je glavu, i meni je bilo krivo sto sam se tako ponasala ali i ona zna da ne volim kad me mnogo ispituje.

Subotnje jutro. Mama je usla polako u moju sobu i probudina ‘ Ana, sine, ceka te neki momak.’ Brzo sam ustala i pogledala na sat. Bilo je 13:00 a dogovorili smo se da se vidimo u 12:30. Obukla sma se i otisla u dnevnu sobu. ‘Aleksa? Izvini, uspavala sam se.’ – ‘Ma nije bitno, znam da ti je tesko.’ Spustila sma glavu. Tada je naisla majka. ‘ Hocete li da doruckujete?’ – ‘Hocemo majka, inace ovo je Aleksa, novi ucenik nase skole.’ – ‘Drago mi je gospodjo, izvinite ali nisam gladan, malopre sam jeo.’ – ‘Ajde molim te, moras da probas maminu cuvenu picu, takvu u zivotu nisi jeo, a kasnije mozemo u setnju.’ – ‘Okej, onda necu da te odbijem.’ Doruckovali smo zajedno, nisam skidala pogled s njegovog lepog lica, a majka je sve to posmatrala i smeskala se. Posle dorucka smo otisli u grad. Setali smo se. Posto smo se mnogo umorili, seli smo u obliznju poslasticaru na sladoled. Onda je on zapoceo razgovor: ‘ Nisam ti rekao skoro nista o sebi. Zivim u vecoj kuci sa mladjom sestrom Lanom i roditeljima. Srecna smo porodica.’ – ‘ Drago mi je zbog tebe, ja imam samo majku. Otac je davno umro.’ – ‘Zao mi je…’ – ‘ Ma nije bitno, imas li devojku? – ‘Haah, nemam.’ Pocela sam da se smejem. ‘ Hocemo li da krenemo ?’ odgovorila sam ‘Vazi, a gde idemo?’ – ‘Vodim te na jedno lepo mesto.’ I zaista mesto je bilo prelepo. To je bila kao neka planina i mogo si da vidis ceo grad. Sela sam nekoj klupi koja je bila tamo a onda je prisao Aleksa. ‘Ne moras tu da sedis’ Povuko me je kod njega u krilo. ‘ Nisam htela nista da kazem ali priznajem svidelo mi se. ‘Ti si jedna od najlepsih kojih sam ikad sreo. I ne mogu da lazem, svidela si mi se na prvi pogled.’  Cutala sam. Pogledala ga u oci a onda su nam se usne spajale. Poljubio me je. Kad bi samo mogla da opisem taj trenutak, a onda sam se setila Luke. Ustala sam i rekla ‘Ne smem ovo da radim.’ – ‘Znam da ti nije svejedno, ali ja te mogu usreciti…oprosti ja sam kriv.’ Okrenuo se i spustio glavu. Prisla sam mu i zagrlila i rekla da on nije nista skrivio. Opet smo se poljubili, stvarno sam zelela da pokusamo. ‘Obecavam da te necu izneveriti’ – ‘Nista nemoj da kazes.’ Celo podne smo proveli na toj planini a kasnije je on zurio kuci pa smo se rastali. Bila sam presrecna. Otrcala sam do Nemanje, Nikole, Ivane i Andjele. Sve sam im ispricala. Oni: ‘Pa to je super, cestitamo ti.’ Ja: ‘Hvala vam sto ste uvek uz mene, ne znam sta bi ja bez vas.’ I majci sma ispricala novosti, i njoj se svideo Aleksa kao osoba i njoj je bilo drago, sta god sam radila ona me je uvek podrzavala. Za nju sam ja uvek bila u pravu. Ja i Alexa smo bili zajedno godinu dana i do sad se ni 1 nismo posvadjali. Te noci smo se dogovorili da se nadjemo zajedno. Noc je bila hladnija. Sedeli smo na ulici zagrljeni, mene je nesto probadalo u grudima, pocela sam da vristim. Odlucio je da me odvede kuci. Majka me nije cekala na vratima a uvek je to radila. ‘Cudno, mozda je majka otisla kod komsinice.’ Otisla sam zajedno sa Aleksom da pogledam da nije u sobi. Lezala je na krevetu, bleda i hladna, nije disala, srce joj je prestalo da kuca. Pocela sam da vristim. Aleksa me je smirivao ali nije uspeo. Mama, zasto si morala da me napustis? Kako da nastavim zivot bez tebe. Ko ce mi spremati onu tvoju cuvenu picu, ko ce me stalno zapitkivati, biti uvek tu za mene. Mama ja bez tebe ne mogu. I grize me savest kad se setim onih trenutaka kad sam te odbijala. Mama nikad te necu zaboraviti moja dusa ce uvek biti sa tobom. Nisma imala rodjake, uz mene su bili drugovi i drugarice i sto je najvaznije Aleksa. Nije me napustio. Ja nisam bila kao pre, mnogo sam se promenila. Aleksa je na sve moguce nacine pokusavao da me oraspolozi ali nije mogao, i videla sam da ga je dusa bolela zbog mene. Nakon 3 godine sve je doslo na svoje. Bila sma mnogo srecna sa Aleksom, ali tog dana saznala sam da se vrtaio Luka. Tamara je dosla do mene i rekla da je Luka saznao da sam Sa Aleksom i da se pazimo. Nisam to shvatila ozbiljno, ali sam ipak odlucila da sve kazem Aleksi. Stajali smo pored autobuske stanice, sve sam mu ispricala. ‘Ne brini, duso, ja cu tebe zauvek voleti i branicu te od svih…’ Samo sto je to izgovorio zacuo se pucanj i Aleksa je pao. Iza njega je stajao Luka sa pistoljem u ruci. Plakala sam kao najgori pljusak, vristala sam. Nisam to mogla da podnesem. Luka je nestao bez traga i glasa. Onaj dan provela sam celo popodne na Aleksinom grobu. Secala se svih trenutaka, zasto je bas on morao da ode, onaj koji me je najvise na svetu  voleo, onaj koji me je usrecio, bio uvek tu za mene. Mama je otisla, tata je otisao, Alekse nema, ostala sam potpuno sama na ovo je*enom svetu.  Onaj trenutak kad sam Aleksu prvi put videla, i na prvi pogled se zaljubila, moj zivot se promenio.  Ostala sam bez srca, on je bio moje srce, bio je sav moj svet. Posle mamine smrti dao mi je snagu da zivim. Sada nemam ni snage ni hrabrosto da zivim. Okrusena sam crnom bojom koja nikada nece nestati, ne zelim da zivim sa ovolikim bolom. Legla sam na njegov grob i rekla ‘Mama, tata, Aleksa ne brinite, stizem.’ Tu sam i zauvek zaspala.

Autor teksta: teodora.ivic99