Kada sam pronasla ovu stranicu obradovala sam se kao srednjoskolka a nisam zena sam imam cerku u sredjoj skoli ali…
Bas i tu pocinje moja prica o mojoj cerki Mariji. 2003 god izgubila sam voljenu, dragu osobu mog supruga preminuo je u 30-toj godini posle teske bolesti.Tuga i bol se svila u mom srcu ali sam imala nadu jer je ostala nasa cera Marija Ziva uspomena na njega koja mi je davala nadu ali…
Ali nasa Marija je tada imala samo 6god i kaao sto ima slicnih situacija i moja je takva bila. Skrhani roditelji posle sinevlje smrti uspeli su i meni da zagorcaju zivot oduzeli su mi Mariju iako sam bila majka uspeli su da je odvoje od mene. Trovali je recima laznim da sam kriva za Sasinu smrt. Godina sam se borila ali izgubila sam bitku. Marija je sada velika druga godina srednje skole ali i dalje ne zeli da komunicira sa mnom. Srce mi se steze a suze se slivaju kad je sretnem gradom a ona okrece glavu. Ipak jos se nadam shvatice ako ne ranije onda kad postane majka.
Dok pisem ove reci ruke mi podrhtavaju suze se slivaju a Marija i dalje misli da je njena majka losa i da je ne voli. Nije tacno, Marija, volim te najvise. Ako slucajno zaviris u ove redove znaces da se o tebi radi prepoznaces sebe, mene i tatu.
Voli te mama.
2 komentara
Comments are closed.