Petak, 23.08.2019

Magazin » Moja priča » Poezija » Veličanstven san

Veličanstven san

Objavi ovaj članak na

27.02.2012 11:21 AM

Bože kako je veličanstven ovaj trenutak,
Mesec je tako divan i sjajan…
Čini mi se da nikada nije bio ovakav… 

Pun mesec, ne plašim ga se,
Gleda me svojim očima i smeši se dok
Prosipa svoje srebrne zrake po meni. 

Osećam kako mi telo gori,
Kao da mi kožu prži svaki taj ledeni zrak
Koji se rasipa svuda oko mene. 

Četiri strane sveta spajaju jednu tačku
Naizgled tako malu a u stvari veliku
Poput najveće kugle na svetu. 

Osećam kako lebdim dok mi telo ostaje na krevetu
Gledam ga zadovoljno i ostavljam
Da odmori od duše koja ga boli… 

Kako divan osećaj kad mogu da dodirnem zvezde
I osetim zvezdanu prašinu kako mi posipa lice
Dok se moje putovanje nastavlja veselo. 

Jug, jug, jug,
Dalje, dalje putujem, a nigde ne idem…
Ostajem ovde zajedno sa nadom.
Zaspaću u svom krevetu sama sa mesecom…

Autor teksta: Dajana