Utorak, 20.08.2019

Magazin » Moja priča » Poezija » Stazom sećanja

Stazom sećanja

Objavi ovaj članak na

27.02.2012 11:09 AM

Sve se zaboravi… Pre ili kasnije…
Reči, priče i pogledi
I ono što je bilo lepo a i ono ružno. 

Reći ćemo’’dogodilo se jednom’’a nestalo zauvek
Ti dani su teški a tek nedelje, meseci
Pa onda godine koje prolaze. 

Odnose od nas jedan divan trenutak, tužan dan,
Neizmernu sreću i radost mnogo suza i boliljubavna poezija
Al’ koren im ostaje tu u nama zauvek. 

Ostaje nam poneka loša kopija svega
I to je sve… Kraj onoga što je bilo ‘’jednom’’
I veliki početak nečeg drugog. 

Ponekad nekim čudom,
Vetar nam donese neke mirise,
I vidimo boje, setimo se dodira, reči, osećaja… 

Ti trenuci u nama ponovo ožive
Otvorimo vrata srca i sećanja naviru
Tražeći put do istine nameću pitanje – jesmo li ili nismo?

A onda surova stvarnost skida veo istine sa jedne tajne
Koju samo mi znamo i čuvamo za sebe ponosno
Sa onim smeškom.

Autor teksta: Dajana