Ti si iluzija…
Ti postojiš samo u mom svetu
A on je lep i boli…
Igraš na pozornici mog srca
Najbolje što umeš
I odlučno se vraćaš na bis svaki put.
Publika pozdravlja aplauzom
Svaki tvoj čin
A ja stojim iza zavese.
Posmatram njihovo ushićenje
I osećam zadovoljstvo
Koje me razdire.
Predstava se nastavlja dalje
U slatkom iščekivanju i radnja teče
Glumci se umore ali nema pauze.
Rasplet donosi nove trenutke
A ja ne mogu da ih pratim
A trudim se… Jako…
Publika već postaje nemirna
U iščekivanju vrhunca i
Konačno kraj…
Sad mi je već jasnije
I počinjem da se prisećam
Nekih rečenica…
Tišina i mir.
Neko kašljucanje se začuje u mraku
I tajac se prekida gromoglasnim aplauzom.
Ti se zadovoljno poklanjaš i odlaziš…
Ostajem samo nemi posmatrač
Karte za novu predstavu se više ne štampaju.