Sećaš li se, Saša

Sećaš li se Saša
Svih onih reči izgovorenih tebi
Dok smo sedeli u tišini zagrljeni
Držala sam te za ruku
Milovala ti lice i ljubila oči
Sećaš li se kad sam ti rekla: ’’volim’’.
Nisam mogla da sakrijem suze
Koje mi u tom trenu skvasiše lice
Nisam želela da ih vidiš
Verovala sam im ah, proklete izdajice.
Ušao si u moj život kao pesma
Lepio vesele note za moje srce polako
Verovah tada svakoj tvojoj reči
Ne… Ti nisi bio svako.
Sećam se svih onih neprospavanih noći
Kad sam kao dete drhtala od sreće
Željno iščekujući naš sledeći susret,
Tvoj poljubac nežan kao cveće.
Vodila me je luda želja
Da budem tvoja i bila sam,
Samo tvoja…
Volela sam da ti izgovaram ime naglas
Dok smo ležali sjedinjeni kao jedno
U tvom zagrljaju sam osetila sreću
Ništa drugo na svetu nije bilo tako vredno
Sećaš li se…
Drhtala sam kao uplašena srna kad si odlazio
Plakali smo oboje a svako za sebe…
U trenu se naša slika razbila u komadiće
Nisam želela da zamislim dan bez tebe.
Pisala sam i pisala svakoga dana
Sve sam svoje pesme posvetila tebi
Ne žalim ni zbog čega,
Ne kajem se,
Volela sam te,
još te volim…
Seti se Saša svega ovoga
Ako jednom poželiš da odeš.