Nemam ja neke obične grehove
Jer svaki put živim iz početka
Prevarim ponekad samu sebe
I probam svom bolu
Da nadjem leka.
Verujem beskrajno da postoje svanuća
Koja meni donose sreću
Al tamo te vidim kao u nekoj
Dalekoj magli
Bežiš od mene a kažeš: ’’neću’’.
Pitam se često misliš li na mene
Bojiš li svoje jastuke nadom
Čuvaš li onu lepotu u sebi
Za nas dvoje
Od drugih kradom.
Poželim da ti nedostajem jako
Da osetiš kako čežnja prija
A onda zaplačeš od ljubavi k’o dete
Znaj svaka ta suza
Od zlata je milija.
Ma mogu ja da navučem na sebe
Šal satkan od snova, al’
Kad zanos otupi, sve drugo staje
Ne vredi pokušaj kad krenu
Nizbrdo kola.
A kad jednom prestignem maštu
Na mom vrtoglavom putu ka beskraju
I dodjem do cilja
Malo umorna i izgažena
Pružiš mi svoj dlan
I sva moja lutanja prestaju.