Pitam se već neko vreme kako će izgledati kada odeš od mene.
Pitam se da li i ti to isto zapitaš sebe.
Znam da ću preživeti tvoj odlazak ali preživljavanje označava muke.
Biće teško bez tvojih pogleda, tvojih osmeha, bez tvoje ruke.
Plašim se i toga da ne postanem ona stara jer najlakše je prepustiti se bolu.
Pustiću te da odeš jer nemam izbora, al osećam se kao kap vode u moru.
I ovim putem želim da naglasim da ostavljaš najjači trag.
Isto tako želim da naglasim da si izuzetan i isuviše drag.
Želim ti sreću, da pronadješ sebe i da ostvariš najveći san.
A ja ću misliti na tebe čežljivo i noć, i dan.
Ako ni tamo ne uspeš da udovoljiš sebi…vrati se što pre u Beograd!
Vrati se što pre meni!
I jeste život težak ali sa tobom mi se sve čini lako.
Ja to znam, veruj da je tako.
I još jedna stvar – NEDOSTAJAĆEŠ MI JAKO!