U raskoraku izmedju mogućnosti i želja
Neko davno prokletstvo me prati
Jer sve što zavolim više nije moje
Odlazi bez reči neće da se vrati.
Navučem na lice smešnu masku
I smelo krenem putem beznađa
Dok gordo koračam kroz lažljivu masu
Lomi se od mene zadnji delić nade.
Otrov mi lagano teče kroz vene
Sreća je u najavi, dodir joj sve grublji
Gorko se odričem najluđih snova
Al’ čuvam osmeh, ne dam da se gubi.
Pokušavam da razumem svet oko sebe
Al’ sve mi ružičaste boje posive
Okrenem se onda i ugledam tebe
I sva moja pitanja dobiju odgovore.
Plaše me ova teška vremena
I tvoja ruka klizi iz moje
Sve naše lepo polako nestaje
Jer đavo uvek dođe po svoje.
1 komentar
Comments are closed.