U međuprostoru zvezda i maglina,
tamo gde vlada večna tišina,
i gde je ljubav rasuta kao prašina…
tu žive moje nade i snovi!
I dok mogu, taj pogled na Zemlju…
kad u svanuće grane u sjaju,
dok sam ja u tvom strasnom zagrljaju
…urezujem u divnu uspomenu!
I dok savršeni i zamršeni svetovi postoje,
znaj da gde god da sam, moje je srce tvoje!
I nek sudbine živote kroje i odbroje,
ali ti si za mene večan, jedino moje!
Jer i u međuprostoru zvezda i maglina,
tamo gde vlada večna tišina,
i gde je ljubav rasuta kao prašina,
sa tobom nastavljam dalje!