Petak, 23.08.2019

Magazin » Moja priča » Ljubavna priča » Vreme ne briše sećanja na tebe

Vreme ne briše sećanja na tebe

Objavi ovaj članak na

25.08.2011 10:23 AM

“Kakva noć, a nisam ni planirala izlazak…”  Još se sećam šta sam mu rekla te noći, i ne samo ove rečenice, već svega izgovorenog, a i onoga što smo prećutali. Tek smo se upoznali a imali smo osećaj kao da smo oduvek zajedno.  Razumeli smo se i kada ćutimo i kada se smejemo. Znao je da čita iz mojih očiju koje su oduvek otkrivale sve što prećutim. Bio je poseban, sigurna sam da je i dalje, ali nekoj drugoj. Nekoj koja se nije plašila vezivanja, ljubavi, pažnje, svega što jedna devojka može samo poželeti… Ali ne i ja.

Oduvek sam tražila promene, ludilo… Đavola. I kako kažu ŠTA TRAZIŠ TO I DOBIJEŠ. Sve je bilo dobro dok se nije previše zaljubio i počeo da to pokazuje, više mi se sviđao Andrej koji je igrao igrice, toplo-hladno, dok sam ja iz senke diktirala pravila. Uživali smo u našim ludorijama, često se prepirali ali sve to  je davalo čar našoj vezi… Činio je sve da me nasmeje,bila sam njegova princeza, kraljica njegovog kraljevstva, imala sve što su druge zelele… I svega se odrekla, sve bacila u vodu, iskreno NE ZNAM ZAŠTO! Vrlo brzo sve je počelo da mi smeta, želela sam promene. Smetalo mi je što želi da se viđamo svaki dan i naravno nisam pristajala na to, a on je rekao dobro. Tražila sam da me ne zove često jer me to guši. Dešavalo se da mu iz čista mira kažem da ne želim da budemo zajedno i samo odem. Posle jedne takve izjave nije me zvao danima,  pozvala sam ga i napala, govoreci da je licemer, lažov i sl. da me zapravo nikada nije ni voleo, s obzirom na to da nije pokušao da me vrati…  A onda sam poželela da nikada nisam ni progovorila, jer odgovor koji sam dobila nikada neću zaboraviti “Kučko, Andrija je zbog tebe prvi put popio i seo da vozi, u bolnici je”. Mrak, ništa ne vidim želim da me nema, čujem nekoga kako me doziva, pokušavam da se koncentrisem na mrak i nestanem. Danima sam sedela u sobi, isključen telefon, zaključan stan, nikoga nisam puštala, za najbliže sam bila u inostranstvu… Nisam mogla da dođem sebi, o Bože kakva sam ja to osoba… A onda otvaram vrata, ispred more crvenih ruža, komšinica mi govori da ih već sedam dana svaki dan donose a ona ih čuvala, divna žena. Zovem i plačem, prvi put posle pet godina, a on prekida tišinu onim toplim VOLIM TE, ŽIVOTE MOJ! A ja niljubavna prica tada nisam mogla da mu uzvratim. Narednih deset dana smo proveli zaključani u stanu, daleko od svih, zaboravili sve. Bilo je lepo, držalo me uzbuđenje, ali onda opet BUM, dosada,  ja tražim nešto novo. Razgovarali smo, priča se završila njegovim ZAUVEK ĆEŠ BITI MOJA KRALJICA!

I bilo je dobro, nekada bi mi nedostajao, ali sve je bilo ok jer smo se čuli, želeo je bar prijateljstvo. Sve je bilo super, dok nije saznao da sam ga jednom prevarila, njegov brbljivi brat mu je rekao u svađi. Rekao mi je da je to očekivao od brata ali ne i od mene. Dugo se nismo čuli… I onda je došao dvadeseti oktobar. Izašla sam da prošetam pored reke, a onda se začula poznata pesma You are my soul…. On, ne mogu da verujem, GDE SI, SADA SAM DOPUTOVAO, ŽELIM DA TE VIDIM, ODMAH! Bio je tu za deset minuta, kao i uvek savršen, sve je bilo isto sem njeovog pogleda, nije više bilo one vatre koju sam obožavala. Rekao mi je da je otišao kada je saznao za prevaru, da je imao puno devojaka koje su mnogo patile sa njim, zbog mene, zbog svega što sam mu uradila. Želeo je da mu se vratim, rekao je da razmislim, i kažem mu kada budem bila sigurna šta želim.  A ja… odmah sam odgovorila, SIGURNA SAM DA TE NE ŽELIM! Ništa nije rekao, samo se okrenuo i otišao… Prošlo je par meseci, ja sam uživala u svojim ludostima, izlasci, piće, društvo, flert… Sve je bilo dobro, dok nisam počela da osećam potrebu da mu se javim, da ga čujem. Upoznala sam novog dečka , ušla u vezu, misleći da ću tako zaboraviti na sve, ali ne, postajalo sve gore i gore, shvatli sam da ja njega ….. i da sam ga iz straha od gubitka zapravo terala od sebe… Uspela sam, dobila sam svoju slobodu, i drugog sam oterala vrlo brzo jer nije bio ni bleda senka mog Andreja. Da, dobila sam svoju slobodu nazad. I sama već pet godina “uživam” u njoj, nikada mi se nije javio.

“Od moje slobode, posle tebe mili ostao mi je jedino bol, slobodan bol. Sad bih srecna bila da mi krila vežes, jedini moj…”

Autor teksta: Statobeseljubav